Бећковић о Петру Божовићу: Моја поезија и ја проговорили смо његовим гласом

„Ако је истина да је писцу довољан само један читалац, ја сам га имао и зове се Петар Божовић. Он се одмах усудио да све разуме и проговори мојим језиком. Ако је тако дозвољено рећи, моја поезија и ја проговорили смо његовим гласом, а тај језик је говорио и тај свет знао боље од мене“, рекао је академик Матија Бећковић.

Монографија о великом глумцу „Хаџи Петар Божовић“ Татјане Њежић представљена је данас на сцени Раша Паловић Народног Позоришта у Београду. Реч је о 25. Књизи из едиције Удружења драмских уметника посвећених добитницима Добричиног прстена.

На промоције је приказан филм о глумачком опусу Петра Божовића ког је режирао Емир Кустурица.

Бећковић: Посебан вид јунаштва

Својим жаром проживео је сваку реч не остављајући ниједно мртво слово на папиру и онда кад многи нису смели, и касније кад није била само реч о дијалекту и остао је веран до данашњег дана, а то није било нимало једноставно, додао је Бећковић и присетио се Петра Божовића кад га је први пут видео, додао је Бећковић.

„Нисам ни сањао да ће постати глумац а камоли да ћу за њега писати стихове о којима сам тек сањао. Пошто нисам одложио своје рођење, Петар ми је притекао у помоћ и прихватио мој штап и капут. Одлучио је да промовише нешто што га није препоручивало на многим важним местима и запутио путем који није био најсигурнији али га никад није напустио, што је био један посебан вид јунаштва у наше време. У Служби поезији и нашем језику остао је његов чувар и филозоф акцената српског језика.“

Захваљујући свом дару успео је да повеже архаично и модерно и тако повеже „Чекајући Годоа“ и „Рече ми један чоек“, истакао је Бећковић и додао да Божовић обавља и послове Унеска чије хиљаде сарадника не раде оно што им је у опису радног места.

„У очекивању још ордења, честитамо му Добричин прстен који је одавно на његовом прсту а тек је сада постао видљив. Некад сам за себе писао: ‘Баш је њега брига бар је њему лако, све је оживео чега се дотакао’ а сад ми се чини да сам описивао Петра Божовића“, закључио је Бећковић.

Ликови су срећни кад их тумачи Пера

Глумица Љиљана Драгутиновић оценила је да је Петар Божовић начитан, радознао за све врсте уметности, интелектуално јак, аутентичан, свој и само свој и да је створио чудесног и непоновљивог глумца.

Глумица Светлана Бојковић подсетила је да је са Божовићем заједно примљена на Академију драмскиих уметности 1966. Иако 50 година нису радили заједно, после пола века на снимању једне серије нашли су времена да у паузама причају и тад су утврдили да оно што је био њихов однос и став према животу, истини, глуми и етици, остао непромењен.

Песник Милан Ружић рекао је да сваки лик ког игра велики глумац, а Петар Божовић то јесте, треба да изведе свој лик из живота на сцену али да он буде толико стваран и неоспоран да постоји начин да се он без икаквих проблема може вратити са сцене у живот.

„Ово није никакво предавање како глумци треба да раде свој посао већ величање начина на који Петар игра своје ликове а сваки од њих је срећан што му је Пера запао за тумача.“

Зауставите земљу, хоћу да сиђем

Божовић је на крају промоције рецитовао стихове из неколико песама Матије Бећковића. После промоције је, рекао да су говорници доста тога рекли, али су тек дотакли једно мало зрно онога о мени.

„Шалим се, наравно, лепо су причали, баш. Фино, дирљиво, паметно, мало комично, мало трагично, такав је и живот. Уосталом, шта они могу да кажу више о мени него они који ме гледају. Ако вам је овај живот на земљи досадио, као што је многима, 29. новембра у Театру Брдо је представа „Зауставите земљу, хоћу да сиђем“. Има довољно места за цео један одлазећи конвој. Играју Небојша Љубишић и Петар Божовић“, закључио је Божовић.