БЕЋКОВИЋ: Најгоре би било да су ме пустили у Црну Гору, па забранили да изађем

Академик Матија Бећковић казао је да је Црна Гора постала независна само од Срба и Србије, додајући да је боље што су му забранили да уђе у Црну Гору него да су га пустили, па забранили да изађе.

Према његовим ријечима, режим у Подгорици не мора се много упињати у антисрбизму, јер већ увелико хода по стази утабаној наредбама неких ранијих окупатора.

–Покушајте да замислите да је тако нешто учинила Србија према било коме. Покушавају да докажу да није било оно што је било и поништавају одлуке Подгоричке скупштине српског народа у Црној Гори, а кажу да нијесу Срби. Како се могу поништавати одлуке неког другог народа, казао је Бећковић за „Вести“.

Да вам је неко доскора прорицао да ћете постати персона нон грата за земљу свог оца, гдје сте одрастали и срицали прве Његошеве стихове, да ли бисте му вјеровали?

– Не знам да ли ћете вјеровати мени ако вам кажем да сам се тако де факто осјећао откад знам за себе, а сад се тако осјећам и де јуре. У средњем вијеку то није био риједак случај, већ готово природан положај песника. „Због пјесама је пјесник Овидије из отаџбине своје прогнан био, ал“ пјесама се није оставио, јер бол свој није могао да крије.“

Не знам зашто ми је придала толики значај једна чланица најјачег војног савеза на свијету и како може да зазире од било којег песника, а камоли од мене. Једино ако то није услов за отварање неког новог поглавља за улазак у ЕУ. С друге стране, чини се да је моја персона узета само као симбол, а да су персоне нон грата сви Срби у данашњој Црној Гори. Уосталом, боље је што су ми забранили да уђем у Црну Гору него да су ме пустили, па забранили да изађем.

Јесте ли изненађени одсуством реакције званичног Београда на непрестано обесправљивање српског народа и језика у Црној Гори?

– И јесам и нијесам. Као да је Црна Гора постала независна само од Србије и Срба, а зависна од свих других. Не знам чије би друге песнике и професоре смјела да протјерује. Уосталом, да постоји икаква солидарност, макар у српској академској заједници, не би толики професори из Србије предавали у Подгорици, не обазирући се што су њихове колеге жигосане и дискриминисане. Покушајте да замислите да је тако нешто учинила Србија према било коме. Покушавају да докажу да није било оно што је било и поништавају одлуке Подгоричке скупштине српског народа у Црној Гори, а кажу да нијесу Срби. Како се могу поништавати одлуке неког другог народа. Умјесто било какве расправе можда би довољно било навести имена посланика обе скупштине – оних који су донијели одлуку о уједињењу и ових који су ту одлуку поништили, па да се све само каже, без коментара. Уосталом, више Црногораца живи у Србији него у Црној Гори што је ваљда јединствен случај на свијету. А пошто их је мање тамо, можда је рјешење да сви дођу овамо.

Је ли стих „Ћераћемо се још“ пророчки, утешитељски или судбински?

– Немојте то троје раздвајати.

С ким се данас пјесник Матија Бећковић „ћера“?

– Не знам да ли сте чули да је основана непрофитна невладина организација „Ћераћемо се још“. А познато је чиме се све невладин сектор бави.

И својом породичном генезом сведочите о дубокој идеолошкој подели међу Србима, поготову оним у Црној Гори. Може ли се поделама стати у крај само смjеном режима или је то судбински код народа у Црној Гори?

– Како је већ неко рекао: „Кључ од наше куће није више у нашим рукама“. У Подгорици ће недалеко од споменика голооточким мученицима подићи споменик Титу. Било би нормално да јој врате и име Титоград. И не само то. Тито је срушио капелу на Ловћену и ту подигао своју породичну гробницу или маузолеј.

Дошло је вријеме да се то и отворено каже. Сад би био ред да га у том маузолеју и сахране заједно са цијелом династијом Брозовић. Његоша нека дају нама, па смо квит. Али по не знам којем праву и по којем оставинском поступку Тито је припао Србији и Србима. Они који су га довели нијесу га одвели, нити имају намјеру да то учине. Прије неки дан је реновиран у Музеј 25 мај у Београду. То је био лажни рођендан човека за ког још не знамо ни ко је био ни одакле је дошао, а камоли кад је и гдје рођен.

Вјерујете ли да ћете и прије него што умрете дочекати свитање дана у Црној Гори. Другим ријечима, колико ће још столовати Мило Ђукановић, најдуговечнији владар савремене Европе?

– Вјерујем да нико не би био срећнији од господина Ђукановића кад би могао некако да се мирно ратосиља бремена у које се упртио.

Последњу збирку стихова „Сто мојих портрета“ започињете за ширу јавност најмање познатим, извесним Влајом, чију реченицу „кљуца пиле у гвоздено виле“ цитирате. Ко је данас пиле, а ко персонификује гвоздене виле?

– „Кљуца пиле у гвоздене виле“, чувени је стих Влаје из Глибавца. Временом се показало да се од тог силног кљуцања пиле смањивало, а виле расле. Али пиле није одустајало тако да су виле добиле космичке размере. Борба је узалудна, али не само да није бесмислена него једина има смисла.

Ко вам међу портретисаним пријатељима и животним саговорницима највише недостаје, а чије мудре речи највише призивате?

– Не смијем никога да издвајам. Они на небесима то слушају и кад бих неког издвојио грдно би се разочарали.

Окупаторске наредбе

Када власт у Црној Гори протјерује ћирилицу, преводи Његоша, избацује Десанку Максимовић из уџбеника, уводи санкције Русији – да ли то чини зато што не зна шта ради или јој је „Запад попио памет, а оставио нешто евара у џеп“ или се само боље сналази од Београда у савременој подjели карата?

– Ниједна од тих идеја није нова ни оригинална. Све су то пре њих чинили сви окупатори Црне Горе. И то што тврде, ијпре њих су тврдили сви њени непријатељи. Тако да не морају да се замарају и измишљају. Довољно је да потегну окупаторске наредбе.