БЕЋИР ВУКОВИЋ: Како је Немања у Београд дошао за сином Савом

Немања је родио Растка, а син свети Сава родио је оца светог Симеона.

Отац је клекнуо пред Сина, и Син је замонашио Оца. Тако је и Син родио Оца.

А онда су они родили све нас, и крстили, и ријешили за сва времена најтамније човјеково питање поријекла.

И да никад више не уђемо у опреку ко смо, и откуда смо. Да нам никад више тамне буре не разносе душе. И не отпадамо једни од других.

Нико није тако победио тијело своје попут Немање: и двапут се крштавао, онда и понео и круну и ореол.

И као што је за сином отишао на Свету Гору, тако је Стефан Немања и у Београд дошао за сином Савом.

А, то је знак да и ми Срби до краја свијета треба да идемо путем за Оцем и Сином.

Доспјели смо у свијет који учи да је зло извор сваког богатства, и знао је Немања да још једном ваља путовати у Србију, деци својој.

И дошао сам да укажем на сваку вашу срамоту, и таштину земаљску.

И дођох опет са мачем, а Син мој служи на Врачару са крстом, да поразимо свако зло у вама.

Нимало незадоцнев, први српски страстотрпац, први пут дође на обалу српске Саве понад бријега Врачара где му Сину пепео посејаше.

Чада моја љубљена, више се нећете спотицати Немањином улицом идући према Врачару и Храму сина мога љубљеног, светог Саве.

Тако да идете од данас, од Савиндана.

Од Савиндана 2021, на Савском тргу, на раскрсници Немањине и Карађорђеве, са мачем изнад круне, на вјечитој стражи биће први српски војник Стефан Немања..!

И, Ја, Немања, раздав сва имања, дођох са очинским мачем, и очинским ставом, и очинским пергаментом са ћириличним писмом – све у ливеном гвожђу..!

И, дошао сам овдје, да се заиста смирим. И испуних задњу жудњу душе моје..!

Остало ми још само да се вратим граду гдје свијета угледах.

Ја, Велики Српски Жупан у Подгорицу сам био првопозван. А, не германски солдат коме се онамошњи потомци моји клањају и његовим именом прљају име града мојега. И обала мојих.

Никад и ниједна српкиња под Горицом не роди таквог сина.

И, твоја Подгорица чека да јој се вратиш племићка главо.

И не губимо наду да ће Бог подарити и овај град под Горицом као онај под Врачаром, подижући споменик првом српском Ујединитељу..!

И, варатио се са Свете Горе, и вратиће се у Црну Гору.

И, даће Бог да се одавде и оданде никуд више не враћам.

И, ето онда споменика оцу, и споменика очинству васколиком српском роду..!