БАЊАЛУКА: „Српска по сваку цијену мора да сачува институције културе“

Директор Народне и универзитетске библиотеке Републике Српске Љиљана Петровић Зечић изјавила је да Република Српска по сваку цијену мора да сачува институције културе.

Зечићева оцјењује да је недопустиво да БиХ има националну библиотеку и да библиотека у Сарајеву ради националну библиографију, користећи изворе из Републике Српске.

– Народна библиотека није само култура, него и образовање, просвећивање. Библиотека чува националну баштину једне државе. Колико је јака библиотека, толико је јако држава. То је стваралаштво једног народа – рекла је Зечићева.

Ако дозволимо да се Народна библиотека Српске утопи у библиотеке у БиХ, упозорава она, за 50 година имаћемо писце који су писали на „босанском“ језику, јер ће их тако уводити каталогизатори у Сарајеву.

– Онда ће се поставити питање – да ли је овдје било српског стваралаштва. То су ствари о којима морамо врло озбиљно да размишљамо – нагласила је директор Народне и универзитетске библиотеке Републике Српске.

Буџет за културу у Српској, каже Зечићева, веома је мали, а од 2008. године нема буџета за набавку нових књига, што је забрињавајуће.

„- ластитим средствима успијевамо да купимо нешто књига, али је потребно више улагати у стручне књиге, које су скупе. Осим тога, Српска мора наћи начин за куповину електронских база, које су преузеле примат над стручном књигом и неопходне су академској заједници – нагласила је Зечићева.

Она је додала да је прошле године Српска имала 430 издавача, који су за годину дана објавили 990 наслова, што је веома мало ако се узме у обзир да се под тим подразумијевају и уџбеници.

У објављеним насловима, напоменула је Зечићева, готово да уопште нема националних монографија и националне историје.

– То је посљедица чињенице да немамо великих издавача. Мали издавачи не могу да се упусте у штампање капиталних дјела јер знају да се она не могу продати, због чега би помоћ државе у овим пројектима била неопходна – појаснила је Зечићева.

Она је истакла да се Народна и универзитетска библиотека адекватно укључила у обиљежавање 100 година од почетка Првог свјетског рата и Сарајевског атентата.

У оквиру пројекта „Историјом до помирења“, који финансира ЕУ са 245.317 евра, ова бибиотека објавила је три публикације, међу којима је репринт издање из 1978. године Владимира Дедијера „Сарајево 1914“, које се сматра једном од најобјективнијих и најсвеобухватнијих књига о узроцима и почецима Првог свјетског рата.

За ово издање Народна и универзитетска библиотека добила је награду за издавачки подухват године на Међународном сајму књиге у Бањалуци.

– Ту је и књига Војислава Богићевића „Стенографске биљешке“, са стенограмима са суђења за Сарајевски атентат и са биографијама Гаврила Принципа и другова, те Зборник радова 11 аутора из 13 европских земаља, који су истраживали штампу непосредно након атентата и у вријеме Јулске кризе – навела је Зечићева.

Она је додала да је годину обиљежила и велика изложба посвећена стогодишњици од рођења Бранка Ћопића, која је рађена у сарадњи са Библиотеком града Београда и Архивом Српске академије наука и уметности и у којој је кориштена до сада непозната грађа о Бранку Ћопићу.

Као један од најзначајнијих пројеката који се спроводи у Народној и универзитетској библиотеци, Зечићева је навела библиотечко-информативни систем Републике Српске „КОБИС“, у који је до сада ушло 16 библиотека из Српске, а до краја године треба да уђе још 18.

– Народна и универзитетска библиотека постала је и дио Свјетске асоцијације библиотека и развила међубиблиотичку позајмицу. То омогућава посуђивање књига из било које библиотеке у свијету која је чланица Асоцијације – рекла је Зечићева.

Као један од горућих проблема Народне и универзитетске библиотеке, она је навела недостатак простора, како за смјештај националног фонда, тако и простора у читаоницама.

– Наша дневна посјета је више од 800 корисника, а 200 мјеста колико имамо у читаоницама је премало за тако велики број студената у Бањалуци. Осим тога, отвара се потреба за простором за интерактивно учење, најчешће за студенте медицине, који уче заједно и на глас – истакла је Зечићева.

Она је најавила да ће до краја године у Народној и универзитетској библиотеци бити организоване двије занимљиве изложбе. Прва је изложба „Минијатура на зрну грашка“, са малим форматима књига, а друга мултимедијална изложба о Михајлу Пупину, која као таква до сада није виђена на овим просторима.

Тагови: Бањалука, БиХ, Љиљана Петровић Зечић, Народна и универзитетска библиотека Републике Српске