У Народном позоришту Републике Српске промовисан је роман Ненада Милкића „Зов карауле, посвећен догађајима на Косову у вријеме НАТО бомбардовања и копненог напада тзв. Ослободилачке војске Косова и војске Албаније.
Књига „Зов Карауле“ писана је по истинитим догађајима које су испричали преживјели јунаци и родитељи који су изгубили дјецу на Кошарама. Настала је у знак сјећања на оне који се са Кошара нису вратили.
„Живимо у времену када нас убјеђују да до копненог напада на СР Југославију и Србију није ни дошло. Међутим, 9. априла, на Велики петак, кренуо је копнени напад Војске Албаније и терористичке ОВК уз помоћ НАТО алијансе. Борбе су трајале три дана“, рекао је Ненад Милкић, аутор књиге.
Милкић додаје да су српски војници остали сами на тој караули, али су успјели издржати нападе.
„Да су се којим случајем повукли и бацили оружје, Албанци би данас били у Нишу, Крагујевцу и ко зна још докле би дошли“, истиче Милкић.
Новинар Михаило Меденица једини је Србин који је послије рата успио да дође на Кошаре. Колико је то било тешко, показује и чињеница да су се Албанци заклели да Српска нога на Кошаре више никада неће крочити. То је био и један од главних разлога због чега се Михаило одлучио на тај подухват.
„То сам успио 2011. године уз помоћ двојице Албанаца, наравно за велике паре, јер они ништа не раде џабе. Велики страх код њих је био присутан јер смо ишли на подручје које је било у зони Рамуша Харадинаја. Они који нису из тог краја тамо нису смјели крочити“, свједочи Меденица.
Он истиче да у том крају и дан данас постоје сеоске страже од којих зазире и локална полиција.
Пезос, Ћале, Остоја и Шумар, само су неки од надимака колектива који се држао, борио за себе и за друга поред себе, јер како кажу, ако је друг до тебе жив, има ко и да те брани.
Мирослав Маљак, преживјели борац са Кошара, прича да је у првом нападу на њих учествовало 2.500 албанских бораца, док их је у другом било 1.500.
Ова књига представља други дио трилогије „Ми смо бранили Кошаре“. Прва је „Последња стража“, а трећа, која је у процесу писања, говориће о судбини војника након завршетка ратних сукоба.
Подсјећамо, 9. априла 1999. године снаге тзв.ОВК-а, албанске војске и НАТО-а, напале су рејон карауле Кошаре на југословенско-албанској граници. Караула је заузета, али тзв. ОВК-а није успела да дубље продре на Космет, што је био основни циљ напада. Војска Југославије имала је 108 погинулих, а тзв.ОВК више од 200.