Аутор изложбе професор на београдском Филозофском факултету Симона Чупић навела је да изложбу чини 38 Бијелићевих радова из различитих фаза, са мотивима портрета, пејсажа и мртве природе.
Симона Чупић с разлогом потенцира да се Бијелићево стваралаштво не може без остатка поистовјетити са „тим његовим босанским пејзажом“ који је „прва асоцијација највећег броја поштовалаца умјетности и љубитеља сликарства када је он у питању“. Бијелић је – подсјећа Чупићева – био оснивач умјетничких група, сценограф Народног позоришта, сарадник Мицићевог „Зенита“, интимус Радета Драинца и Милоша Црњанског, који га је називао „највећом појавом међуратног Београда“. Такође, Бијелић је био и сликар династичких портрета Карађорђевићевих и иконописац за цркву Александра Невског, а његова је ћерка Дубравка 1944. године стрељана у Бањичком логору. Ипак, цијела сторија о Бијелићу је непотпуна ако се не вратимо на „Петровачку цесту“.
Јован Бијелић је рођен у засеоку Ревеник села Колунић, код Босанског Петровца, 19. јуна 1886. године. У Босанском Петровцу је завршио основну школу, а потом одлази у Сарајево гдје похађа гимназију. Године 1909, захваљујући стипендији коју му додјељује Српско културно друштво „Просвјета“, Бијелић одлази у Краков гдје студира сликарство на тамошњој Академији.
Изложбом, која остаје отворена до 18.августа Музеј савремене умјетности и АНУРС су се прикључили Галерији Српске академије наука и умјетности и Галерији Матице српске из Новог Сада у обиљежавању јубилеја – 130 година од рођена Јована Бијелића. Отварању изложбе присуствовали су вршилац дужности помоћника министра за културу Српске Милица Котур, генерални конзул Србије у Бањалуци Владимир Николић, академик Душан Оташевић из Галерије САНУ и представници Матице српске.
Предсједник Академије наука и умјетности Републике Српске Рајко Кузмановић отворио је вечерас у Бањалуци у Музеју савремене умјетности Српске изложбу слика познатог српског сликара Јована Бијелића под називом „Београд Јована Бијелића“.
У обраћању присутнима Кузмановић је истакао да ова изложба показује двије величине – једна је њен аутор, а друга једно Бијелићево импозантно плурално ђело.
Кузмановић је нагласио да је Бијелић један велики и разнородни сликар и организатор културног препорода који је имао значајног утицаја на плејаду сликара са подручја Крајине.
Према његовим ријечима, ова изложба је несвакидашња манифестација, свечаност у част и славу науке и умјетности и дарова људског ума.
Тагови: Бањаалука, Изложба, Јован Бијелић, Симона Чупић, Слике