БАЊАЛУКА: Добитници Кочићеве награде на Вечери лауреата

У Банском двору у Бањалуци, у оквиру јубиларног 50. Кочићевог збора, одржано је Вече лауреата, које је окупило 12 досадашњих добитника Кочићеве награде.

Вече лауреата, које је први пут организовано у оквиру ове манифестације, почело је минутом ћутања и одавањем почасти преминулим добитницима Кочићеве награде, којих су се присутни присјетили кроз тонске записе.

Добитник Кочићеве награде 2009. године Стеван Тонтић изразио је задовољство што налази на овој свечаности књижевности. „Сви смо на неки начин потомци великог Петра Кочића“, рекао је Тонтић.

Он је истакао да је већина Срба веома поштује Петра Кочића, али да је питање да ли му се одужују на прави начин, додавши да је управо Вече лауреата прилика да се подсјети на велико дјело тог човјека.

Књижевник Ранко Прерадовић, добитник Кочићеве награде 2003. године, подсјетио је да је Кочићева награда осмишљена 1992. године, истакавши да је учествовао у њеном креирању.

„Има сасвим довољно разлога да се сви заједно веселимо и радујемо оваквим сусретима“, поручио је Прерадовић.

Он је нагласио да величина Кочићевог дјела и борбе не може потамнити, нити се може изгубити, истичући да она може само расти у људским патњама и заједничким погледима на свијет.

Овогодишњи добитник Кочићеве награде Зоран Костић истакао је да је Кочићево дјело нашло историјску потврду у остваривању и оснивању Републике Српске. „Петар Кочић је у темеље унио свој велики допринос и утолико је мени та награда данас сјајнија и значајнија“, каже Костић.

Он сматра Петра Кочића једним од родоначелника Републике Српске, истичући да Српска није стварана само у Одбрамбено-отаџбинском рату, већ да је она остварење вјековних жеља српског народа изражених кроз борбу за слободу и самосталност на овим просторима.

„Ако је основна идеја дјела Петра Кочића прозна и публистичка борба за достојанство и идентитет српског народа на овим просторима и ако један жири, додјељујући ми ово велико признање, констатује да моје стваралаштво коренспондира са његовим бесмртним дјелом онда ништа друго не могу осјећати већ велику част и због те паралеле, а и одличја које је најсјајније у српској књижевности“, каже Костић.

Предсједник Завичајног друштва „Змијање“ Витомир Поповић рекао је да је Вече лауреата окупило највећи дио досадашњих добитника Кочићеве награде, додавши да су неки нажалост преминули, а неки нису могли доћи из здравствених разлога.

„Цијенимо да ћемо и у наредном периоду, барем када је ријеч о овим јубилејима, окупљати добитнике Кочићеве награде“, рекао је Поповић, истичући да је то од изузетног значаја за развој књижевности и књижевне мисли на простору Српске.

Он каже да је Петар Кочић изузетна личност, неспорно из самог врха свјетске књижевности.

„Имамо обавезу не само да евоцирамо успомене на Кочићев лик и дјело већ и да покушамо и младе упознати са његовим књижевним опусом и усмјерити их да они идеју о слободи, отаџбини и правди чувају на исти начин на који је то радио и велики писац“, истакао је Поповић.

Кочићеву награду су од 1992. године добила 24 књижевника.

Тагови: Бански двор, Бањалука, Кочићев збор, Награде