Апел Влади Србије за укидање родно осетљивог језика: Насиље над српским језиком

Савет за српски језик упутиће препоруку Влади Србије да у Закону о родној равноправности укине све лингвистичке одредбе, каже председник овог савета др Александар Милановић, додајући да је родно осетљиви језик својеврсно насиље над српским језиком, те да се с тим слажу и Одбор за стандардизацију српског језика, Матица српска и Српска православна црква, али и многе друге институције.

Иначе, закон у области информисања и образовања почиње с применом 20. маја, а нико не зна по којим правилима ће се користити овакав језик будући да нема речника, граматике, правописа који прописују нове одредбе. Упркос томе, предвиђене су казне за оне који га не поштују – од 5.000 до 150.000 динара.

Постоји, додуше, „Приручник за употребу родно осетљивог језика“, на сајту Владе Србије, у којем се налазе примери појединих занимања – патриоткиња, анестезиолошкиња, трамвајџијка, суткиња, ћевабџијка, ловкиња, архитеткиња, адвокаткиња и сл.

Анализирајући садржај овог приручника, председник Одбора за стандардизацију српског језика Срето Танасић истиче да према Уставу и свим законима, постоји само српски стандардни језик, представљен у граматикама и Речнику Матице српске.

Такође, подсећа да је по Закону о језику и заштити ћирилице из 2021, који је донет после Закона о родној равноправности, забрањен инжењеринг и насиље над српским стандардним језиком у име било које идеологије.

„Овај пропис у Србији је управо и направљен тако да, када би се применио, разори српски језик и културу, хришћански начин живота и породицу, српски културни образац, да од српске културе направи Картагину. Надам се да ми Срби нећемо бити последњи браниоци тог по нас погубног идеолошки скројеног закона. На многим странама, где је ова идеологија протурана, јавили су се јаки отпори. Горке плодове тог закона и још неколико других из ове исте радионице већ беремо у Србији, само то нико неће да каже“, истиче Танасић.

Александар Милановић додаје да тзв. родно осетљиви језик у односу на природни српски језик има разлике само на лексичком плану јер у њему вештачким путем, тј. политичким декретом, настају многе непотребне и лоше сковане речи.

„Неке од њих, попут речи апостолка и епископа, могле би се сматрати и штетним. Природно је зашто такве речи не могу постати део лексичке норме стандардног српског језика, јер је она увек полазила од говорне праксе, односно функционисања речи у природној комуникацији“, каже Милановић.

Председник Савета за српски језик упозорава и да родно осетљиви језик покушава да уведе до сада незабележену морфосинтаксичку праксу напоредног навођења облика у мушком и женском роду, нпр. Да ли си пажљиво прочитао/ла, разумео/ла и сл., што је и у писаној и говорној комуникацији немогуће.