АНУРС: Ћопића вратити у ред великана

Бранко Ћопић био је, без обзира на своју вриједност, запостављен и потребно га је довести на ниво великана као што су Петар Кочић, Иво Андрић и Јован Дучић, јер то сигурно заслужује, речено је на свечаној академији у Бањалуци поводом обиљежавања 100 година од Ћопићевог рођења.

Ћопић је узвисио родни Грмеч до неслућених висина и оставио трајан документ о свом завичају боље него било који уџбеник историје, поручио је предсједник Академије наука и умјетности Републике Српске Рајко Кузмановић.

Према његовим ријечима, Ћопић у скоро свим дјелима афирмише хумор који постаје филозофија живота.

– Он није човјек који пише о далеким свјетовима, већ о својој Крајини и Крајишницима и свом народу, и то на изузетан начин – рекао је Кузмановић.

Он је навео да АНУРС као своју обавезу осјећа организовање овакве свечаности и истакао да је Ћопић велики писац и патриота, али је прије 30 и више година био запостављен јер га је тадашња идеологија, због његових критичких есеја, ставила по страни.

– Међутим, криви смо и ми, јер се нисмо сјетили да Бранко припада савременом свијету и свима нама. Зато смо у Академији на широка врата вратили Ћопића у школе, културне институције, што ће бити један нови почетак односа према њему и његовом дјелу – рекао је Кузмановић.

Он каже да је Академија покренула иницијативу да се Ћопићеви родни Хашани претворе у мјесто окупљања ученика, студената и умјетника како би осјетили мјесто у којем је писац живио и о којем је стварао дјела.

– Овим желимо исправити нечију грешку, а, можда, и нашу што је Ћопић био занемарен – поручио је Кузмановић.

Академик Рајко Петров Ного указао је на потребу озбиљног враћања Ћопића у школске читанке и лектиру, позориште и критику.

– Што се тиче Србије и Црне Горе, Ћопића су као најтиражнијег и најбољег писца избацили из лектире и не могу да мислим ништа друго него да су то савршено свјесно урадили у овом систему у којем се све чешће чује да се мора промијенити свијест и идентитет – рекао је Петров Ного.

Он је изразио задовољство чињеницом да ће Завод за уџбенике из Београда објавити пет томова Ћопићевих дјела и да је предговор за њих написао Ранко Поповић из Бањалуке.

– Било би добро да је та ствар мало заразнија и када би то почело да постиђује и друге издаваче, па да најтиражнијег писца врате и на његово дјело усмјере читалачку пажњу, а не да заборављају најбоље и гурају трећеразредне писце – рекао је Петров Ного.

Он је додао да је Бранко Ћопић имао неколицину достојних насљедника, од којих је један и Ђуро Дамјановић, али да ако нема дозивања међу најбољима, нема ни књижевности.

Свечана академија поводом 100 година рођења Бранка Ћопића одржана је у Народном позоришту Републике Српске.

Отворена изложба о Ћопићу

У Академији је вечерас, поводом обиљежавања 100 година рођења Бранка Ћопића, отворена изложба фото-документације, архивске грађе и најстаријих издања књига овог писца, коју је приредио академик Миливоје Унковић.

Унковић је рекао да је ова изложба омаж Ћопићу и да је заступљен скоро сваки дио његовог живота, те да се на основу ове поставке може дефинисати све што о писцу треба да зна и основац и академик.

– На неки начин сам графички покушао да задовољим естетски ниво, али и да провучем малу критичку нит и дјелић његовог духа пренесем у наше вријеме – каже Унковић.

Академик Љубомир Зуковић истакао је да је Ћопићева животна и стваралачка стаза била дуга и да је на њој било и „жучи и меда“.

– Унковић је пратио његову стазу. Ово ће бити један од непосреднијих сусрета са животом Бранка Ћопића – рекао је Зуковић.

Чланови АНУРС-а сутра ће посјетити Ћопићеве Хашане и одати признање великану српске и југословенске књижевности, а том приликом ће се са представницима општине Крупа на Уни упознати са пројектом „Башта сљезове боје“.

АНРС је припремио и зборник радова посвећених Ћопићевом књижевном стваралаштву.

Тагови: Академија, Бањалука, Бранко Ћопић, Великани