АНДРИЋГРАД: Промоција књиге „Град за незбринуту дјецу“

У оквиру пратећег програма Првог сајма књига у Андрићграду, данас је у библиотеци „Андрићевог института“ представљен двоструко награђени роман Драгана Тепавчевића, Град за незбринуту дјецу, у издању Завода за уџбенике и наставна средства Источно Сарајево. О најпродаванијем роману Завода у 2015. години, добитнику „Златне сове“ и Награде Удружења књижевника Републике Српске, говорили су Сања Мацура, Саша Кнежевић, Дејан Керлета (модератор) и аутор.

Сања Мацура, професор Филолошког факултета у Бањој Луци, истакла је да се о овом роману не може говорити без повишених емоција, јер је то дело које третира све велике књижевне теме, попут потраге за идентитетом, (не)могућности опроста и бола због неприпадања, али на један једноставан, питак и наоко лаган начин. Она је додала да се ова животна прича бави Градом, конкретно Сарајевом, а да је кроз њу приказана слојевитост зла које је донео рат.

Драган Тепавчевић је навео да се, живећи у Аустралији, од 1992. године, када је Мурат Шабановић срушио бисту Ива Андрића, питао ко ће му поново подићи споменик. Најбољи одговор је добио чим је прошао кроз капију Андрићграда. Говорећи о Граду за незбринуту дјецу, Тепавчевић је нагласио да је то роман о трагању за личним идентитетом, али и за идентитетом једног града.

„Једина Итака главног лика романа Град за незбринуту дјецу, Дамира Филиповића Арапа, јесте Дом за незбринуту дјецу ‘Љубица Ивезић’, коме је, наравно, промењено име, као и свему другом у Сарајеву“, додао је Саша Кнежевић, професор Универзитета у Источном Сарајеву. Основна школа „Вук Караџић“ у Сарајеву, коју су похађали и Драган Тепавчевић и Саша Кнежевић, данас носи име „Алија Наметак“, а то по Кнежевићу симболично указује на суштину метатезе која је извршена у том граду.

Тагови: Андрићград, Андрићев институт, Град за незбринуту дјецу, Књига, Промоција, Сајам књига