АНДРИЋГРАД: Обиљежена годишњица смрти Иве Андрића

Професори Средњошколског центра „Иво Андрић“ из Вишеграда положили су цвијеће на споменике нобеловцу Иви Андрићу код вишеградске ћуприје и у Андрићграду, поводом 45 година од смрти великог писца.

Директор Средњошколског центра Дивна Васић рекла је да је данашње обиљежавање смрти Иве Андрића подсјећање на његов лични и умјетнички однос према Вишеграду.

– Сам Андрић рекао је да је прогледао поред ћуприје, да је сваки пут приликом преласка са лијеве на десну обалу Дрине застајао пред величанственим мостом Мехмед-паше Соколовића, дивећи се љепоти и величини саме грађевине. Док су се друга дјеца играла, он је упијао приче старих Вишеграђана на софи моста – навела је Васићева.

Према њеним ријечима, сви историјски догађаја Вишеграда сложили су у његовој глави слику умјетничког свијета који ће касније уобличити у своје приче.

Васићева је напоменула да је Андрић до смрти његове тетке Ане редовно долазио у Вишеград, а послије Другог свјетског рата у Вишеград је дошао три пута.

– Када је посљедњи пут био у Вишеграду, октобра 1972. године, обишао је кућу у којој је провео дјетињство, погледао ћуприју и рекао да му се све то чинило много љепшим некада или је он хтио да му се тако чини. На тај начин су се Андрић и Вишеград опростили једно од другог – подсјетила је Васићева.

Професор Средњошколског центра „Иво Андрић“ Дијана Инђић Милошевић рекла је да ова установа обиљежава значајне датуме који су у вези са животом нобеловца, а то су годишњица његовог рођења, смрти и садржаји везани за манифестацију „Вишеградске стазе“.

Нобеловац Иво Андрић умро је на данашњи дан прије 45 година, а иза себе је оставио велики књижевни опус.

Андрић је рођен у мјесту Долац код Травника 9. октобра 1892. године, а преминуо у Београду 13. марта 1975. године. Био је српски и југословенски књижевник и дипломата Краљевине Југославије између два свјетска рата.

У младости је био припрадник покрета Млада Босна, а дипломирао је и докторирао у аустријском Грацу.

Године 1961. добио је Нобелову награду за књижевност за роман „На Дрини ћуприја“.

Био је члан Српске академије наука и умјетности. Његова најпознатија дјела су „На Дрини ћуприја“, „Травничка хроника“, „Проклета авлија“, „Госпођица“ и „Јелена, жена које нема“, те разне приповијетке и друго.