Алексеј Герман Млађи: Колико су Руси платили да би одбранили слободу Европа не жели да види

Рат и филмови о рату нису и не треба да буду стрип. Ратни филмови треба да прикажу огромну цену коју су Русија и Совјетски Савез платили у Другом светском рату да би одбранили слободу, каже у разговору за Спутњик угледни руски редитељ Алексеј Герман Млађи, чија је ратна драма „Ваздух“ отворила Фестивал руског филма у Београду.

Нови филм Алексеја Германа Млађег светску премијеру имао је у октобру прошле године, на 36. Токијском међународном филмском фестивалу, а у Русији је премијерно приказан у јануару ове године.

Снимљен у духу најбољих совјетских и руских филмова о Другом светком рату, „Ваздух“ прати одред младих жена пилота које у саставу авијационе ексадриле, у априлу 1942. године, штите „Пут живота“ у близини опкољеног Лењинграда.

Главне улоге у овом филму играју Анастасија Тализина, Аглаја Тарасова, Елена Љадова, Кристина Лапшина и Сергеј Безруков.

Огромна је цена коју су Русија и Совјетски Савез платили за победу

„Улога жена у рату је тема која је отварана у совјетској кинематографији, али недовољно. Ипак, сама тема жене у рату, тема самопожртвованости, тема тескобе коју је било потребно поднети ради победе, тема огромних жртава – све је то било веома важно за нас, а највећи изазов нам је био како да се том темом бавимо да не подсећа на стрип. За нас је то била огромна одговорност и због тога смо покушали да направимо не само филм о женама у рату, што јесте важно, него и о тој цени која је плаћена за победу“, наглашава руски редитељ.

Филм истражује не само борбу на фронту, него и унутрашње борбе појединаца, а посебно жена које су се нашле на првој линији фронта. Кроз причу о њима, филм открива њихову пожртвованост, храброст, али и патње које су поднеле суочене с ратним страхотама.

Герман истиче да жене у његовом филму нису само симбол борбе и жртве, већ и људске снаге и издржљивости, с обзиром на то да су морале да поднесу тешке психолошке и физичке последице рата.

„Ваздух“ је филм који не глорификује рат, него покушава да прикаже његову стварну цену, указујући на то да ниједна победа није постигнута без несагледивих жртава.

Зашто се Европа не усуђује да гледа „Ваздух“

Једна од особености овог остварења је и минимално коришћење компјутерске графике. С обзиром на то да садржи шест великих епизода ваздушних борби, редитељ је за потребе снимања првобитно намеравао да користи праве моделе совјетских и немачких ратних авиона, али је због одлагања снимања, касније одлучио да користи модерне авионе дотеране компјутерском „шминком“, која их је учинила аутентичним.

Снимање филма почело је у јануару 2020. године, али је убрзо прекинуто због избијања пандемије вируса корона. У међувремену је почела и Специјална војна операција Русије у Украјини, што је, како каже Герман, негативно утицало на могућност представљања овог филма западној публици.

„Филм је прилично тешко сниман јер смо морали да правимо паузу због пандемије, завршили смо га тек након почетка догађаја у Украјини, и то нас је коштало немогућности његове дистрибуције у Европи, на Западу. Наши поштовани партнери и продуценти су нам писали да је филм одличан и да им се веома допада, али да се просто плаше да га пусте у дистрибуцију, јер нико неће желети да га узме. Чини ми се да је за некакву Европу, која се декларативно залаже за слободу мишљења, цензура апсурдна. Ипак, како год они желе. У Русији је филм до данашњег дана видело око десет милиона људи, што у биоскопу, што на интеренету. Само у биоскопима је било више од 1,5 милиона гледалаца“, истиче редитељ.

Иако је било и негативних коментара на филм, Герман је остао доследан својој уметничкој визији. Међу критикама које су се могле чути на рачун његовог остварења јесте оцена да се у њему сувише често употребљава реч „домовина“ (родина).

„„Било је много реакција, веома чудних, али ја нисам стручњак за чудне реакције, не занимају ме, не трудим се то да анализирам. Неким људима се није допало то што употребљавамо реч ‘домовина’, али мени се чини да у томе нема ничег провокативног. Филм је имао велики успех и постигао свој циљ – да прикаже реалну слику о томе шта је заиста значило бити део овог рата“, наглашава редитељ.

Срби ће разумети филм о цени борбе за слободу и победе

Питања храбрости, пожртвованости, борбе за опстанак и слободу имају дубоке паралеле с историјом Балкана што овај филм, уверен је Герман, чини врло пријемчивим за српске гледаоце.

„Знамо да су Срби веома храбро ратовали, знамо за партизанске одреде, знамо да се нису предавали попут неких других европских народа. Мислим да тај мотив народног рата који подразумева самопожртвованост и пружање отпора овде мора да наиђе на разумевање, јер у много чему ми на исти начин посматрамо свет. Чак нам је и музика слична, много тога је код нас слично, због тога ми се чини да ће за српског гледаоца овај филм бити макар интересантан и да ће изазвати саосећање“, уверен је редитељ.