Александар Мирковић: Гробнице миле, о, миле кости!

„С молитвеним сећањем на посмртно убијане, и без гробосклона остале бебе из колевке, девојчице и дечаке, младиће, девојке, старце. На давно и недавно уснуле наше очеве и мајке, браћу и сестре, кћери, синове, пријатеље, на оне, само Вишњем познате, који леже под безименим хумкама и које нема ко да помене.“

Митра Рељић: Српска гробља на Косову и Метохији

Гробнице миле, о миле сени,
Под хладним бором лежите ви…
Ћутите давно погребни —
Ћутимо срамно овде и ми.

Из земље чувате земљу нашу!
Кости једино брину о њој.
Тешко је рећи истину страшну:
Нисмо ми више косовски сој.

О, миле кости, браните и нас
И распите се по земљи свој —
Где год вас ашов копати стане
Водите за нас последњи бој!

август 2020.

НАПОМЕНА: „Уништавање гробаља у протеклих двадесет година је део систематског уклањања трагова српског и православног присуства на Косову и Метохији. Заједно с нестанком и протеривањем Срба из градова, у највећој могућој мери, порушена су велика градска гробља у Приштини, Косовској Митровици, Пећи, а гробље у Ђаковици је потпуно затрто. Из шикаре у коју зараста назире се тек остатак градског гробља.“