“Чуј ме небо, чуј ме Боже – на престолу гори! Чуј, што срце млађано ти Србиново збори: “Дај и нама таквог склада, ка’но склад славуја, па да с’ онда не бојимо никаквих олуја!
Гледао сам
Гледао сам поток бистри
Како складно бруји,
А прате га раздрагани
Са пјесмом славуји.
Па ми срце задрхтало
Од тог складног хора,
Задрхтало, а ја кликнух
Кроз тишину гора:
“Чуј ме небо, чуј ме Боже,
На престолу гори!
Чуј, што срце млађано ти
Србиново збори:”
“Дај и нама таквог склада,
Ка’но склад славуја,
Па да с’ онда не бојимо
Никаквих олуја!”
*