ЕКСКЛУЗИВНО ЗА „ИСКРУ“: Песме Матије Бећковића из новог рукописа

Почевши од данас, Искра ће сваког другог дана објављивати по три песме Матије Бећковића из рукописа за нову књигу поезије у којој ће најзаступљенији бити поетски портрети пријатеља великог песника.
Песме које ћемо објављивати представљају само један мањи део рукописа.

ПАТЊА

Патријарх Павле је често причао
Шта је њему испричао неки Србин
Док је био рашко-призренски епископ

У време турског зулума
Састали су се онамошњи Срби
И договарали шта да чине

Ово се више не може подносити
Догорело је до ноката

Ајде да се потурчимо
И данемо душом
А неко рече
Ајде да још мало причекамо

Не прође дуго
А дође 1912. година
И српска војска уђе у Приштину

Опет се састадоше они исти људи
А један ће рећи

Ау браћо
Да оно учињесмо
Пропаде нам онолика патња

А тек нама

ДЕСАНКА МАКСИМОВИЋ

Мртва ћути
Чува највећу тајну

Око ње цвиле
Ринцају
Чупају косе

Она стисла вилице
Зна више од свих живих
А неће ништа да каже

Величају је
Подмићују
Не би ли се смиловала
Да ода
Има ли смрт краја

На то као да се насмине
Није се мртвом лако насмејати

Гледам је на своје очи
И мислим
Џабе запомажете
Она оде

Хтели би на готово
Е нема ништа
Мучите се
И нагађајте
После свих смрти
Разјашњења
На овом свету нема

МИЛОРАД ЕКМЕЧИЋ

Освећење Храма
Христовог васкрсења
У Пребиловцима
Гледао је на телевизији
Са болесничке постеље

На екрану су се смењивали
говорници
И фотографије
Пребиловачких мученика
Међу њима
И четрдесет Екмечића

Изненада
Последњом снагом
Подигао се из постеље
Махнуо руком и изустио

Ено мога тате

И за који трен
Кренуо ка оцу

Тагови: Матија Бећковић, Песме