Поводом прославе седам деценија постојања и рада Института за српски језик, у среду је у здању САНУ уприличена свечана академија, на којој је председник САНУ Владимир Костић честитао „часну старост“ Институту чији чланови „чувају, истражују, гаје и развијају живи организам који се увија“.
– Језик, уколико се на њега пази, најчешће се развија, али уколико се на њега не пази, улеће у анорексију, која се потом дуго лечи, и то са променљивим успехом – истакао је Костић, уз опаску да није лако чувати ни археолошке ископине, а језик то дефинитивно није. Он је делатност Института за српски језик назвао „послом весталки које одржавају пламен нашег језика у средини у којој број стручњака за језик полако превазилази број фудбалских експерата“.
Специјални саветник министра културе и информисања Драган Хамовић рекао је да је борба за ослобођење и за подржављење била нераздвојна од борбе за српски језик и поручио да „ако нам је стало до државе, биће нам стало и до језика, ако нам је стало до слободних и одговорних појединаца, биће нам стало до језика“.
Директор Института Јасна Влајић Поповић подсетила је да је он, као централна научна установа у Србији за систематско проучавање српског језика и његове историје, те израду капиталних речника, основан 15. јула 1947. године на темељима Лексикографског одсека који је Српска краљевска академија установила 1893. године на иницијативу Стојана Новаковића. Она је нагласила да су за Институт везана сва водећа имена српске лингвистике 20. века – почевши од оснивача и првог директора Института Александра Белића, дугогодишњег председника САНУ.
– Данас, 70 година од оснивања, у Институту је запослено чак 65 сарадника, међу њима 41 доктор наука – рекла је Влајић Поповићева, и навела да се данас у Институту, који сарађује и са бројним међународним научним институцијама, реализује пет пројеката и један потпројекат.
Тагови: Владимир Костић, САНУ