„Није лако носити се са популарношћу кад си дете, па и млад човек. Може да дође и до поремећаја личности. Са друге стране, имао сам привилегију да упознам изузетне људе од којих сам научио много тога и који су ми помогли да схватим неке ствари у животу. Хвала им. У сваком случају најбоље је не мислити о томе. Вероватно постоји разлог за све што нам се дешава у животу.“
Ово у интервјуу „Искри“ каже чувени српски и југословенски глумац Славко Штимац са којим смо ових дана разговарали на Мећавнику где је био гост 12. Кустендорфа.
Играли сте у скоро 70 остварења како филмских, тако и серијских. Шта за вас значи повратак у позориште и да ли вам је недостајало као изворно глумачко врело?
Почетком деведесетих сам играо у неколико представа и онда сам направио паузу. Тек пре три године сам поново у позоришту и сад наступам у две представе у Звездара театру. Tако у просеку, седам или осам пута месечно излазим на сцену и признајем да ми прија. Добра је комбинација филмa и позориштa. Сцена је живи контакт са публиком и помаже вам да откривате нове ствари код себе а филмскa камера је веома интимна. Стога, веома сам срећан комбинацијом филма и позоришта и никако их не бих супротстављао једно другом. Код нас се мање снимају филмови, али се све више ради телевизијских серија. Иако је то нешто другачија форма од филма такође је корисно. Важно је да се ради.
Српски народ је направио нешто видљивији отклон према религији. Да ли нас осим религије ишта може извући из Pовог лонца у који смо упали, а у ком нам сви запржавају чорбу?
Религија је интимна ствар. Са таквим стварима се не маше. То треба бити слободан избор сваког појединца.
Знамо да један човек не може променити ништа. Да ли мислите да, упркос овој чињеници, ипак вреди бити свој и себе мењати на најбољи могући начин?
Човек треба да проба да се исправи ако види да греши. Да буде добар и племенит. Једноставно, не треба другима чинити оно што не желиш да други раде теби. Кључ је у поштеном односу са људима.
Да ли се ви некада осећате усамљено, попут оног вука из вашег првог филма, када погледате око себе и видите да сви иду у погрешном правцу – ка провалији?
Трудим се да не размишљам на тај начин – ко иде у погрешном правцу. Врло често не знамо шта је људима у срцу. Склони су да раде ствари које у дубини душе и не желе.
Емир Кустурица је рекао да сте му ви један од омиљених глумаца и да је у филму „На млечном путу“ покушао да игра као ви. Шта је за вас глума и колико самоспознаје извлачите из тумачећи друге?
Хвала му на том комплименту. Када је у питању професија, верујем да сваки човек покушава да пронађе свој начин. Ја се у великој мери се ослањам на интуицију. Уз, наравно, детаљну анализу лика.
Увек сте се држали даље од политике, па нећемо ни ми да вас увлачимо у исту, већ бисмо од вас тражили савет како се дистанцирати од политике која је ушла у све поре друштва, па и у уметност. Где ви бежите, а где уметност да побегне од политике?
Неко је скоро рекао да је сваки човек политичан. Сви смо чланови друштва и припада нам право да се бавимо политиком у смислу да бирамо своје представнике који би у идеалним околностима требало да представљају наше интересе. Да буду службеници које ми плаћамо као грађани и порески обвезници. Међутим, то у пракси није случај. Сведоци смо корупције и партијских привилегија. Када буде постојао чврст систем и бирократска структура која, без обзира на власт, ништа не мења и која ради свој посао поштујући закон, бићемо нормално друштво. Што се тиче личне среће, њу свако тражи за себе.
Ви нисте одрасли као остала деца, већ сте одрастали пред камерама. Шта сте тиме добили, а шта изгубили у свом детињству, па и касније?
Искрено, тешко ми је да одговорим на ово питање. Можда се може рећи да сам изгубио редовно детињство, уобичајену младост. Није лако носити се са популарношћу кад си дете, па и млад човек. Може да дође и до поремећаја личности. Са друге стране, имао сам привилегију да упознам изузетне људе од којих сам научио много тога и који су ми помогли да схватим неке ствари у животу. Хвала им. У сваком случају најбоље је не мислити о томе. Вероватно постоји разлог за све што нам се дешава у животу.
Снимали сте овде на Мокрој Гори филм „Живот је чудо“. Колико је чудо што сада овде имамо град посвећен уметности и из ње рођен и фестивале попут Кустендорфа који су неки од најбољих у свету своје врсте?
Заиста чудо. Овде долазе највише млади, будући ствараоци, који имају прилику да упознају искусне професионалце са којима причају, друже се, непосредно слушају о њиховим професионалним и животним искуствима. Обашка што је диван ваздух и бајковито окружење.
Шта за вас представља Емир Кустурица?
Велики редитељ. Невероватан пример енергије и упорности, свака част!