– „Балканска међа“ је филм инсприсан стварним догађајима и оно што је у њему истинито, јесу осећања која је публика понела из сале. Нисмо се бавили реконструкцијом, тако да напади да нешто у том филму није тачно, не стоје. Ако неко реагује на фиктивну причу која носи емотивни набој то значи да је тај неко уплашен, јер напади који су дошли говоре о томе да смо притисли болну тачку у медијској конструкцији која има за задатак да нас и Русе прикаже као вечне негативце. Против нас се не води рат само на територији него и у медијима и то много јаче. „Балканска међа“ је можда први комплеснији озбиљнији одговор на ту лажну слику која се о нама ствара систематски – каже у интервјуу за видео продукцију „Искре“ глумац Милош Биковић, који је био гост овогодишњег „Кустендорф класика“ који је синоћ завршен на Мећавнику.
-За мене је патриотизам једноставно рад на себи. Као што се човек односи према својој кући, па је, ако је здрав, нормалан, спреми, очисти, поправља, надограђује, чисти двориште, тако треба да се односи и према својој земљи. И то је његова кућа. Проблем код нас је највише у томе, што никако да схватимо да су сви ти људи који живе у тој кући – све наша фамилија, наша породица. Толико се страсно закрвимо међу собом да нам се кућа урушава али то нам је мање важно у односу на сукоб који сами производимо – каже Биковић.
– Кад се говори о Косову, сваки човек треба себи да постави питање – у реду, колико сам ја лично спреман да страдам, колико сам спреман да одем доле да ми граната откине ногу, проспе црева, да се вратим без 40 посто свог тела, да одем у ров… Сваки човек кад себи постави то питање може да да одговор, озбиљан. То није једноставно питање, није једноставна дилема ако хоћемо озбиљно тиме да се бавимо. Ако хоћемо да се бусамо у груди, онда човек може да прича свашта. Волео бих да нас тај крст опет заобиђе па да можемо мудро, политиком дијалога да нађемо решење за Косово које ће бити одрживо, да се не одрекнемо себе а да избегнемо тај грозни сценарио – каже Биковић.
– Не видим неку велику и посебну разлику између српског и руског духа, али, видим да су оба та духа угрожена од духа овог времена – речи су Биковића.