– Што се тиче бајки које пише главни јунак романа, оне су метафора совјетске бајке која се, међутим, није остварила. Није постала збиља. Један период без репресија јесте постојао и рецимо да се он одвијао до краја двадесетих година. Тада је народ био задојен ентузијазмом. С обзиром на то да сам писала роман о поволшким Немцима, морам рећи да су у том периоду, због узлета у Русији, исти ти Немци који су се враћали у Немачку, почели поново да се враћају у Русију, јер је држава радила на томе да их привуче – рекла је Јахина говорећи о роману „Деца Волге“ који је ове године награђен „Великом наградом Иво Андрић“ коју додељује Андрићев институт.
– Слично Андрићу, моја замисао била је да пишем о судбини малих људи у оквиру велике историје. Од њега се може научити и то како писати користећи се народним стваралаштвом, фолклором. Он каже да треба читати легенде и у њима тражити одговоре на савремена питања – каже Јахина.
Цео интервју можете погледати ОВДЕ.