– Ипак се надам да ћемо више свирати клавир него притискати оно црвено дугме које сте поменули, за лансирање нуклеарних ракета. Е сад, да ли ће уметност спасити свет – нисам баш сигуран! Мислим да спас може бити само у здравом разуму и у некој елементарној свести од катастрофа које ми данас можемо изазвати. Будимо ипак оптимисти да тога неће доћи.
Ово у интервјуу за видео продукцију „Искре“ каже наш прослављени пијаниста Александар Маџар, који је био гост и члан жирија овогодишњег „Кустендорф класика“.
– Толико је нових информација сваког дана да је сасвим могуће да сте пре шест месеци искрено веровали у нешто, а данас више не. Читао сам недавно о таласима миграција у САД почетком двадесетиг века и да се већ тада појавио талас оних који су сматрали да те миграције треба зауставити и да у САД има сасвим довољно становника. Заговорници нових миграција смтралли су да је ту још много простора да друштво може да прими још нових становника. Један од аспеката те ситуације био је да је становништво САД почело да се оргнаизује у синдикате и да брани своја права. Људи који су дошли били су задовољни да су уопште спасили главу од околности у којима су били у Европи, и нису постављали никаква питања, радили су за цркавицу, задовољни са парчетом хелба. Мислим да се мигрантска криза у Европи може боље разумети ако се присетимо тих околности, епизода које су томе сличне. Није искључено да ће ово што се сада дешава бити искоришћено да се ограниче нека права људи који већ ту живе. Немам ништа против теорија завере, јер мислим да имамо избор између теорија завере и потпуне наивности – каже Маџар.