ВРУЋА ЗОНА: Нова клима пријети новим природним катастрофама

Климатске промејне веома се брзо развијају, а подаци указују да температура у цијелом свету иде ка „врућој зони“, стварајући „нову климу“ која пријети губитком животног баланса и поремећајима које није могуће предвидјети, упозорили су данас у Маракешу природњачки стручњаци.

Све те глобалне промјене, како су објаснили, условљавају природне катастрофе, које захватају све области Земље, као што су олује, поплаве, пожари, поремећаји, који утичу на здравље људи кроз храну и воду, као и на појаву разних нових болести, „комараца тигрова“, одумирање флоре и фауне…

Тим поводом прошле године у Француској 190 држава је потписало Париски споразум који поред осталог обавезује државе да прате резултате и препоруке науке, да редукују емисију гасова, појачају мјере за очување екосистема како би се досегао дугорочни циљ задржавања пораста глобалне температуре испод 2 степена Целзијусова, при циљаном порасту од 1.5 степени Целзијусових.

У протеклих годину дана, Париски споразум ратификовало је свега 55 држава. Предсједник Комитета Мед ЦОП22 и научник Жил Берхол је истакао да човјечанство у овом тренутку сноси одговорност и за климу која ће бити за 30 година, указујући да научне прогнозе предвиђају даље радикалне промјене за које глобално друштво мора да преузме одговорност и покуша да их предупреди.

Берхол сматра да и поред јаких иницијатива за суочавање са климатским промјенама политичари настављају да игноришу препоруке експерата који упозоравају на катастрофе. „Температура расте и видимо да температурне промене утичу на појаву катастрофа које погађају разне дијелове свијета, утичући директно на животе људи“, навео је предсједник Комитета Мед ЦОП22, истичући да научници заједно са медијима морају заједно да раде на подизању свијести цијелог друштва.

Када је у питању подручје Медитерана, климатске промјене значајно утичу на Средоземно море, недостатак и загађење воде и екосистема, поморске губитке, повећање потребе за наводњавањем, као и на пораст нивоа мора који угрожава приобалну инфраструктуру, указао је предсједник Евро-медитеранског центра Антонио Навара.

Оно што друштво мора да уради је да се адаптира на промјене и да на све могуће начине утиче на њихово успоравање, истакао је Навара. Координатор за глобалне климатске промјене Едвард Пери рекао је да је прошле године наука указала да је цијела земљина кугла погођена климатским промјенама, али је упозорио и на штете изазване ратовима и великим миграцијама становништва из руралних у урбане области.

Он је упозорио да предвиђања указују да ће подручје Медитерана у наредним деценијама постајати све сувље и топлије, што ће бити праћено „дивљим пожарима“, несташицама воде и одумирањем појединих угрожених врста биљака, сисара, инсеката…

„Ми сви морамо да кренемо у акцију и то сада. Акције морају да буду усмјерене на промјене у понашању заједнице, како би се предуприједиле све штетне посљедице које пријете екосистему“, закључио је Пери, оцјењујући да би стварна и конкретна примјена Париског споразума била велики корак у том правцу.

Тагови: Клима