Власници половњака могу да одахну – за регистрацију и издувне гасове битан датум производње

У правилнику који 5. јула почиње да се примењује и од кога страхују многи власници времешних половњака биће промењена спорна одредба о испуњавању услова за регуистрацију возила који се односе на емисију издувних гасова. Тако за критеријум не би требало да буде узиман датум прве регистрације возила у Србији, већ датум његове производње.

Да се ради на изменама и допунама Правилника о подели моторних и прикључних возила и техничким условима за возила у саобраћају Спутњику је потврђено у Министарству грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре. Циљ је, како напомињу, да буду решени евентуални проблеми приликом обављања техничког прегледа возила.

Промене у Правилнику, власници половњака могу да одахну

У Министарству напомињу да је по налогу министра Томислава Момировића у току анализа одредаба тог Правилника и да је од надлежних институција, Министарства унутрашњих послова и Агенције за безбедност саобраћаја, затражило да доставе предлоге за измене и допуне Правилника. Ради решавања појединих спорних питања Министарство је и у комуникацији са представницима Машинског и Саобраћајног факултета, наведено је у одговору Спутњику.

А најспорнија одредба Правилника усвојеног јула 2018. године чија примена треба да почне 5. јула ове године је управо та која је у неравноправан положај ставила власнике аутомобиле истог типа и исте године производње само на основу тога да ли су први пут регистровани у Србији пре или после 1. марта 2014. године.

Два подједнако стара аута, различити услови

Према садашњим одредбама Правилника они први пут регистровани после 1. марта 2014. морали би на техничком прегледу да испуне знатно строже услове који се односе на емисију издувних гасова, чак и они давно произведени и без катализатора за издувне гасове.

Председник Асоцијације техничких прегледа Владимир Маринковић за Спутњик подсећа да су сва возила која су увожена у Србију од 2014. године морала да имају катализатор издувних гасова и о томе појединачну потврду за то овлашћеног Ауто-мото савеза Србије, или Машинског факултета.

Стручна јавност се сложила у оцени да је нелогично да за власнике два иста аутомобила важе различити прописи, само зато што категоризација није направљена према евро стандарду или години производње, већ према датуму регистрације.

Решење и за овалност, другу проблематичну одредбу

Маринковић истиче да су из Министартва саобраћаја добили најаву да ће неспоразуми бити решени.

„То је уносило велику забуну. Возило које је на пример произведено 1989. године, а први пут у Републици Србији регистровано 2015. године, наравно да не може да има катализатор јер је произведено без њега. Та нејасноћа у правилнику ће сада бити решена. Возила ће бити посматрана по датуму производње, а не по датуму прве регистрације у Републици Србији“, објашњава Маринковић.

Ко брине о ауту мирно на технички

Он очекује да ће то бити брзо решено и да када буду отклоњене те нејасноће, сви они који нормално одржавају свој аутомобил, колико год био стар, немају разлога за бригу, јер, како истиче, Правилник нема ретроактивно дејство.

За „југа“ за кога је 1987. године дозвољена граница угљен-моноксида при обртају мотора у празном ходу била 4,5 одсто, она је и данас толика. У проблему ће бити они који премаше тај проценат, као и они који су од 2014. морали да имају катализаторе на аутомобилима, а премаше горњу границу угљен-моноксида која је 0,3 процента. И наравно они који су у обавези да имају катализатор, а немају га.

И то, како напомиње, није ништа ново, то је тако и по садашњим прописима.

Катализатор је део који се мења

На питање зашто људи скидају катализатор он, пре свега објашњава да је он део возила јако битан за што мање загађивање ваздуха.

„Када на катализатор дође издувни гас он садржи за нас штетне азотне оксиде, угљен моноксид и штетне угљоводонике. Проласком кроз катализатор дође до катализе, односно промене састава тог издувног гаса и те штетне ствари буду претворене у воду, у угљендиоксид и у чист азот и то излази из аута. И то је све што ради катализатор“, истиче Маринковић.

И као и сваки други потрошни део на аутомобилу, попут дискова, плочица за кочнице, филтера, гума, и катализатор се потроши и то у највећем броју случајева после 200.000 пређених километара. Тачније, зачепи се због наталоженог отпада, ауто лошије вуче и тај део мора да се промени.

Керамички катализатор је, како истиче, део који данас није скуп. Нарвно, ако возите БМВ неће бити 150 евра, додаје он. Уместо да замене тај део неки су га једноставно одсецали па су издувни гасови без прочишћавања завршавали у ваздуху који удишемо.

Неки су га скидали да би га добро уновчили јер су се у ранијим катализаторима налазили и племенити метали, пре свега паладијум.

Око половине неће моћи да се бави техничким прегледом

Од 5. јула ће, практично, само стриктно бити примењене већ постојеће одредбе, о мерењу издувних гасова, за шта, како каже, нису опремљена сва друштва која се баве техничким прегледом возила.

„У овом тренутку је активно негде око 1100-1200 станица за технички преглед на подручју Републике Србије. До почетка примене правилника ће бити отворено вероватно више од 500, али у прелазним одредбама самог Правилника пише да сви који услове рада уподобе новом правилнику и предају захтев до 4. јула, имају још 180 дана да МУП изађе на терен и провери њихову спремност, односно да им изда ново решење“, напомиње Маринковић.

Он очекује да ће до краја године на располагању бити између 700 и 800 линија за обављање техничког прегледа, што би требало потпуно да задовољи потребе нашег тржишта.

У Министасртву унутрашњих послова Спутњику је речено да је у Србији тренутно 2.191.748 регистрованих путничких возила.