У ЗОНИ ОПАСНОСТИ: Земља прекорачила четири од девет еколошких граница

Земља је услед људских активности прекорачила четири од девет еколошких граница и тако себе приближила „зони опасности”, истиче се у студији објављеној у часопису „Наука”.

Климатске промене, нестанак биодиверзитета, промене у коришћењу земљишта и измењени биохемијски циклуси, који су делимично последица употребе ђубрива, драстично су променили функционисање планете, наводи 18 водећих међународних истраживача који стоје иза ове студије.

Ове промене дестабилизују комплексну интеракцију људи, океана, тла и атмосфере, упозоравају аутори документа који носи наслов „Планетарне границе: водич људског развоја на планети која се мења”.

Прекорачењем поменутих граница, не само да је Земља постала мање гостопримљива већ се поткопавају и напори за смањење сиромаштва и унапређење квалитета живота људи на планети.

„Први пут у историји човечанства, постоји опасност од дестабилизације читаве планете”, казао је у изјави за Фондацију Томсон Ројтерс Јохан Рокстром, један од аутора студије и професор еколошких наука на Универзитету у Стокхолму.

Научници су 2009. године идентификовали и квантификовали девет планетарних граница унутар којих човечанство може да се развија и опстаје – климатске промене, ишчезавање живих врста, циклус азота у природи, киселост океана, плодност земљишта, свежа вода, озон, аеросоли и хемијско загађење).

Граничне вредности пет преосталих граница – оштећење озонског омотача, закисељење океана, пијаћа вода, микроскопске честице у атмосфери и хемијско загађење, засад нису прекорачене.

Прекорачење ових граница не изазива аутоматски хаос али гура планету у период несигурности.

Научници сматрају да је најозбиљније прекорачена граница климатских промена.

Тренутна вредност концентрације угљен диоксида у атмосфери, гаса који утиче на пораст температуре на Земљи, је 395 што је знатно изнад граничне вредности од 350.

„Достигли смо тачку у којој се могу догодити нагле и иреверсибилне промене”, упозорио је Рокстром, истичући да би отопљавање могло да изазове нестанак арктичког леденог покривача.

Резултати студије ће бити интегрисани у нови документ о глобалним развојним циљевима који ће бити финализован на конференцији Уједињених Нација у септембру и који би требало да замени Миленијумске циљеве развоја чији рок истиче ове године.

Научници се надају да ће њихова студија допринети стварању равнотеже између неопходности економског развоја и еколошке одрживости, што ће свакако бити тема конференције у Њујорку.

„Само зато што данас нисмо сведоци никаквог колапса не значи да не подвргавамо човечанство процесу који би могао да нас доведе до катастрофалног исхода у овом веку”, закључио је Рокстром.

Тагови: Земља