Физичари из Краснојарског научног центра Сибирског огранка Руске академије наука изнели су тезу према којој гвоздени астероид није пао на Земљу, али је пролетео кроз атмосферу, проузрокујући снажан аеродинамички ударни талас. Научно истраживање је објављено у часопису Monthly Notices of the Royal Astronomical Society.

Како би објаснили Тунгунску експлозију, сибирски научници су направили математички модел понашања свемирских тела у атмосфери наше планете. Ослањајући се на резултате моделирања, истраживачи су претпоставили да је 30. јуна 1908. године у близини реке Подкамена Тунгунска изнад површине земље пролетео гвоздени астероид, пречника од 100 до 200 метара.

Према мишљењу научника, астероид је прошаои кроз атмосферу на минималној висини од 10 до 15 километара изнад површине Земље, брзином 20 километара у секунди. То је изазвало снажан аеродинамички притисак и ударни талас, а такође је изазвало пожаре, који су захватили више од 160 километара квадратних територије.

Научници сматрају да се није догодио директан судар са Земљом. Свемирско тело је наставило да се креће у орбити око Сунца, изгубивши половину своје масе, која је у почетку износила више од три милиона тона. Према мишљењу научника, та чињеница објашњава зашто нису пронађени остатаци метеорита у области епицентра аеродинамичког удара.

„Израчунали смо карактеристике путање за свемирска тела пречника од 50 до 200 метара, која се састоје од гвожђа, леда или стена, као што су кварц или лунарно тло. Модел показује да Тунгунско тело није могло бити направљено од камена или леда, због ниске чврстоће ових материјала која доводи до брзог распадања у атмосфери у условима огромног аеродинамичког притиска, за разлику од гвожђа“, рекао је руководилац прохјекта, научник Сергеј Карпов.

Према речима научика, њихов модел ће бити од користи приликом одређивања степена опасности, коју проузрокују астероди.

Модел ће омогућити да се израчуна вероватноћа судара таквих објеката са Земљом, њихова својства и последице пада.

Подсетимо, 30. јуна 1908. године изнад шумског подручја у удаљеном делу источног Сибира пролетела је ватрена лопта, која је експлодирала на висини од око 10 километара и изазвала потпуну пустош у околини експлозије. Процењује се да је енергија експлозије била између 10 и 15 мегатона. Сеизмички таласи су двапут описали Земљину куглу и били су регистровани сеизмографима широм планете. Није био пронађен никакав ударни кратер, нити делови метеорита. Тајна Тунгунске експлозије изродила је велики број хипотеза, али је догађај до данас неразјашњен.