СВЕТ ЗАБРИНУТ ЗБОГ МАЊКА ВОДЕ: Човечанству прети жеђ
Фото: Политика
„Вода у клозетским шољама на Западу десет пута је чистија од воде коју пију милиони људи широм остатка света.” После те реченице Мет Дејмон, холивудски глумац, суоснивач „Water.org” и добитник Кристалне награде Светског економског форума 2014. године, полио се кофом воде из ве-цеa не би ли свету скренуо пажњу на понижавајући приступ води милиона људи данашње цивилизације.
Преко 780 милиона људи (десетина светске популације) данас пију воду са извора које деле са животињама. Уз то, милијарда људи свакодневно врши нужду у природи, док 2,5 милијарде људи нема приступ тоалетима са уређеним системом за разградњу отпада. Сваких 15 секунди негде на свету једно дете умре од последица болести изазваних лошом водом, као и још скоро четири милиона одраслих људи годишње. При томе, свет ће у следеће три деценије постати бројнији за још две до три милијарде становника. Да задовољи животне потребе око 9,1 милијарду људи, глобална производња хране мораће од сада до 2050. године да се увећа 60 одсто, док ће агробизнис у земљама у развоју морати да се удвостручи – почесто баш у регионима где има све мање воде, посебно подземних извора. Истовремено, глобална индустријска производња увећаће своју тражњу воде до 2050. године за око 400 одсто… наводи се у овогодишњем извештају УН под насловом „Вода и одрживи развој” који ће ове године бити предмет широке глобалне дебате под покровитељством ове светске организације.
Уз овакве податке УН, Дејмонов на први поглед неуобичајени апел има кошмарну позадину.
„ Снажан привредни раст и побољшање животног стандарда све бројније средње класе широм света довели су до оштрог пораста потрошње воде, што на дуге стазе може бити неодрживи сценарио. Нарочито тамо где је снабдевање водом нестабилно или оскудно, као и тамо где су употреба воде, њена дистрибуција, цена, потрошња и управљање водним ресурсима лоше спроведени или регулисани… Са друге стране У урбаним срединама 2050. године живеће 69 одсто светског становништва односно 6,3 милијарде људи..”наводи Извештај УН. у „Изгледима развоја света у 2015” Светског економског форума из Давоса.
Ко све, са ким и о чему у вези са водоснабдевањем биће иначе велика тема септембарске сесије Генералне скупштине када треба да буде усвојена следећа листа циљева одрживог раста света.
„На глобалном плану већ постоји консензус да су вода и обезбеђивање санитарних чворова од суштинског значаја за остварење многих одрживих развојних циљева. Они су нераздвојно повезани са климатским променама, пољопривредом, сигурним обезбеђењем хране, здрављем, енергијом, равноправности међу људима, образовањем… Тренутак је да свет развије механизме за мерење, надзор и спровођење неопходних мера”, истиче ових дана Мишел Жиро, председник Агенције за воду УН и генерални секретар Светске метеоролошке организације.
Колика је одлучност света да се заједнички и фронтално суочи са изазовима водоснабдевања у блиској будућности биће видљивије на јесен. Светски економски форум из Давоса упозорава да су оружани сукоби веома изгледни у регионима изузетних суша и поплава, при чему оцењује да су на том плану најугроженији басени река Јордан, Рио Гранде, Меконг и Нил. Иначе, нешто више од 97 одсто воде света налази се у океанима. Од око 2,5 одсто свеже слатке воде лавовски део (готово 70 одсто) смрзнут је у глечерима, мајушни део (око један одсто) носе језера, реке и остали површински извори, док су преосталих готово 30 одсто воде подземни извори. „Већ 2025. године две трећине света живеће у оскудици воде”, злокобно предвиђа Међународни институт за менаџмент воде.
Не чуди онда што од првог упозорења Светске банке пре двадесетак година да свету прети криза снабдевања водом поједини региони света увелико раде на новим путевима коришћења и очувања расположиве воде.
У басену реке Меконг (једном од највећих на свету), који покрива територије Кине, Мјанмара, Лаоса, Тајланда, Камбоџе и Вијетнама, преко 60 милиона људи директно зависи од висине њеног водостаја. Земље дуж басена Меконга одскора разрађују модел заједничког праћења водостаја и коришћења хидропотенцијала – први пут употребљен у басену реке Мари у Аустралији. Сличан модел испробава се у области басена реке Коши, која се из Кине преко Хималаја протеже до Непала, и реке Ганг у Индији. И друге земље у регионима оскудним водом увиђају да је заједнички план коришћења међународних река од животног значаја. Колико крајем прошле седмице званични Тел Авив и Аман постигли су споразум о будућем заједничком надзору коришћења реке Јордан.
Могући мањак воде можда и зближи свет?
