СУСРЕТ, ТРЕЋИ ПУТ У ИСТОРИЈИ: Најстарије биће на планети
Фото: rs.sputniknews.com
Први пут у последњих 30 година човек се сусрео са ретком врстом наутилуса (индијске лађице), која спада у групу животиња стару скоро 500 милиона година. Овај сусрет сматра се трећим у историји.
Allonautilus scrobiculatus, врста мекушца којег су научници прозвали најређим створењем на свету, примећен је прошлог месеца у близини обале острва Ндрове, у близини Папуе Нове Гвинеје, саопштили су биолози.
Питер Ворд, професор биологије на Универзитету у Вашингтону, први пут је уочио ово створење 1984. године, убрзо пошто је његов колега открио постојање те врсте.
„Мој колега Брус Сандерс са Колеџа Брин Мар први је открио алонаутилуса, а ја сам га видео неколико недеља касније“, објашњава Ворд.
Откад је Сандерс поново видео алонаутилуса 1986. године, ово ретко створење остало је мистерија за већину људи, све до јула ове године, када се Ворд још једном сусрео са њим, након више од 30 година. Како би до овог историјског сусрета са наутилусом дошло, Ворд и његов тим биолога остављали су му свако вече мамац од рибе и пилећег меса, окачен на стуб постављен између 150 и 400 метара испод површине воде.
На крају, неколико наутилуса, а међу њима и алонаутилус, ухваћено је на дубини од око 180 метара, а потом извађено на површину како би истраживачи могли да узму мале узорке ткива, шкољке и слузнице и измере димензије сваке животиње.
На основу добијених резултата, утврђени су старост и пол сваке животиње, као и разноликости између наутилуса који живе у јужном Пацифику. Истраживачи су дошли до закључка да је већина ових животиња изолована једна од других, јер они само могу да настањују узак спектар дубине океана.
„Они живе само у близини овог малог острва“, рекао је Ворд.
„Ово би могла бити најређа животиња на свету. Морамо да сазнамо да ли алонаутилус живи било где другде, а то нећемо знати док не одемо тамо и не истражимо“.
Врста аllonautilus scrobiculatus знатно се разликује од других наутилуса по својим шкргама, вилици, облику шкољке и по мушкој репродуктивној структури. Има препознатљив, љигави, длакави слој на својој шкољки.
„Када смо први пут видели ово створење, били смо запањени“, каже Ворд.
Наутилуси су познати и као „живи фосили“, пошто су ове древне животиње пронађене у фосилном запису старом скоро 500 милиона година, што значи да су надживеле диносаурусе и два највећа масовна изумирања на Земљи.
„Неке карактеристике наутилуса — попут шкољке, која им додељује етикету ’живих фосила‘ — можда се нису мењале дуже време, али неки други елементи јесу“.
„Како сада ствари стоје, ископавање наутилуса може довести до изумирања ове врсте“, рекао је професор, који се нада да ће својом студијом допринети бољој заштите врсте, укључујући и забрану трговине шкољкама наутилуса, према Вашингтонском споразуму о заштити врста.
