Спектакуларна метеорска киша – персеида, очекује се сутра током ноћи на цијелој сјеверној полулопти, али ће бити слабо видљива из Београда и других градова у Србији и Републици Српској због „свјетлосног загађења“.
У ноћи између сриједе и четвртка, 12. и 13. августа, небо ће прекрити више од сто метеора на час, а из Астрономског друштва „Руђер Бошковић“ препоручују грађанима који желе да посматрају ту појаву да оду изван града, гдје влада потпуни мрак.
„Међутим, то није могуће скоро нигдје постићи. Земља је страшно светлосно загађена, тако да из Београда практично и не вреди да посматрамо ову појаву, јер је због два до три милиона сијалица небо толико светло да се гасе сви ти мали ситни метеори којих је највише“, рекао је секретар Астрономског друштва „Руђер Бошковић“ Милан Јеличић.
Он је појаснио да проласком око Сунца, језго комете које је углавном од леда, испарава и расипа честице различите величине, које стварају широки прстен око Сунца, кроз који Земља у свом кретању пролази отприлике од половине јула до половине августа.
„У ноћи између 12. и 13. августа, среде и четвртка, највећа је вероватноћа да ће Земља у свом кретању око Сунца проћи кроз најгушћи дио тог пута комете и онда се очекује да у идеалним условима буде више од сто метеора на час“, рекао је Јеличић, додајући да је ријеч о комети „Свифт-Татл“.
Он је навео да човјек види на небу звијезде од прве до шесте величине, али да је београдско свјетло толико јако да све звијезде шесте, пете и четврте величине, односно оне најслабије, не могу видјети голим оком.
Када зађе Сунце, сазвијежђе Песеј се налази негдје на сјевероистоку, а такозвани радијант, односно центар из којег излазе метеори, налази се на самом хоризонту, што значи да пола метеора који иду испод хоризонта за Србију, али и Републику Српску су невидљиви.
Јеличић је истакао да ће негдје око поноћи готово до јутра бити могуће посматрати овај метеорски рој, јер су тада најбољи услови.
„Овај феномен ће трајати готово целу ноћ. Ми практично наилазимо на остатке те комете `Свифт-Татл`, која је у потпуном мраку, када ће Земља у свом кретању око Сунца набасати на тај последњи пролазак гдје је тај прстен око Сунца најгушћи“, додао је Јеличић.
Он је подсјетио да је метеорска киша први пут уочена 10. августа 258. године.
Тагови: Метеорска киша