Прича о српском литијуму поново је у фази оживљавања иако је, наводно, на ту тему још почетком године стављена тачка. Сви се добро сећамо када је премијерка Ана Брнабић 20. јануара изјавила да је влада укинула уредбу о Просторном плану подручја посебне намене за реализацију пројекта експлоатације и прераду руде јадарит, као и да су поништени сви управни акти везани за компанију „Рио Тинто” и њену ћерку фирму „Рио Сава”. „Поништена су сва решења, све дозволе, а уговоре никад нисмо имали… Овим је што се тиче пројекта ‘Јадар’ и ‘Рио Тинта’ све завршено“, казала је премијерка тада, после седнице Владе Србије.

Томе су претходили масовни еколошки протести јер ископавање фамозног „криптонита”, због начина експлоатације, може донети више штете него користи. Те тврдње биле су главне пароле протеста који су се одржавали суботом три седмице заредом а на којима су десетине хиљада грађана исказивале негодовање и блокирале најзначајније путеве.

Због протеста и испољеног страха од еколошке катастрофе чак је и проказани мултинационални концерн „Рио Тинто”, чија намера је да у пројекат изградње највећег рудника литијума у Европи и једног од највећих у свету уложи 2,4 милијарде долара, одлучио да застане с пројектом „Јадар”. Бар тако је изјавила Весна Продановић, генерална директорка „Рио Сава”, ћерке фирме овог британско-аустралијског рударског гиганта.

Овом застоју и обећањима из „Рио Тинта” претходило је и неколико одлука државних и локалних органа власти. После посете Јадру и разговора с мештанима председник Србије Александар Вучић није потписао Закон о експропријацији и тај акт до даљег неће бити у процедури, док је Закон о референдуму вратио Скупштини на исправку, па су у том акту на захтев узбуњене јавности хитно промењени спорни делови.

Скупштина Лознице, града од 20.000 становника, у децембру је укинула просторни план који у том крају предвиђа рудник, а све након најаве председника Србије и владајуће Српске напредне странке (СНС) да ће то бити учињено и да ће се убудуће с „Рио Тинтом” другачије разговарати.

Мораторијум и протести

На почетку нове 2022. године, иза Божића, председник Србије изјавио је да очекује да Влада Србије раскине све уговоре са „Рио Тинтом”, али и да је његов став да не треба да „подилазе народу”. Штавише, изразио је мишљење да би требало да се донесе мораторијум до краја године како држава не би губила шансу и новац.

Неусаглашене и, понекад, контрадикторне изјаве с врха само су појачале сумњу код еколошких покрета и демонстраната због чега су инсистирали на мораторијуму на 20 година на експлоатацију литијума и бора, а не на годину дана. У том периоду почело је сакупљање потписа за народну иницијативу којом се предлаже усвајање закона за трајну забрану експлоатације литијума и бора. Сакупљено је 38.000 потписа и иницијатива је предата Скупштини Србије, али ни до данас није стављена на дневни ред.

Ако се осврнемо на правно-финансијску сферу, ни тада није све било јасно и једноставно, упркос политичким изјавама или баш због њих. За власт, која је тврдила да ће се поштовати протоколи о заштити околине, важно је било да су резерве руда литијума и бора код Лознице 158 милиона тона, чија је прорачуната вредност 56 милијарди долара, уз почетна улагања од 1,5 милијарди долара. Тадашња министарка рударства и енергетике Зорана Михајловић навела је да Србија тим пројектом може да покрије 12 одсто светских потреба за литијумом, напоменувши да је вредност доказаних минералних вредности у Србији већа од двеста милијарди евра.

Да ли је то био један од разлога да председник Вучић изјави уочи Нове године да пројекат „Јадар” неће бити повучен иако су то тражили „поједини опозициони политичари“? Или је у питању, можда, оно што је рекла директорка фирме „Рио Сава” Весна Продановић, да је инвестиција у „Јадар” предмет Билатералног споразума између Србије и Уједињеног Краљевства из 2002. године, ратификованог 2004, и да тај документ предвиђа међународно признате механизме заштите инвестиција. Продановићева је саопштила да је „Рио Тинто” за развој пројекта „Јадар” до тада определио 450 милиона долара, а да је у јулу 2021. донео одлуку да определи 2,4 милијарде под условом да добије неопходне дозволе и одобрења.

Говорећи о протестима због намере компаније „Рио Тинто” да експлоатише литијум у долини Јадра, Вучић је казао да су фирму у Србију довели и преко Велике Британије јој се обавезали они који позивају на протесте. „Хоћете ли ви да обезбедите милијарду евра колико би требало да платимо због онога што су они потписивали? Или је боље да се пронађе бољи начин за решавање проблема. Важно је да постоји мораторијум, нема никаквих даљих активности ‘Рио Тинта’. Шта ће бити даље, видећемо”, навео је председник Србије у новогодишњем издању Вечерњих новости.

То „видећемо” управо се дешава. „Рио Тинто” не само да није „закопао” своје планове већ је генерални директор „Рио Тинта” Јакоб Стаусхолм изјавио да та рударска компанија није одустала од литијумског пројекта „Јадар”, указујући на реалност да је то невероватан ресурс. Да он треба свету. Да је потребан Србији… „Морамо да смислимо како да то урадимо. Једино што бих данас рекао је да нисмо одустали”, казао је Стаусхолм на конференцији за инвеститоре у Сиднеју.

Његова изјава долази у моменту када је Влада Србије и даље у режиму обуставе овог пројекта, за који је протеклих месеци у више наврата навела да је угашен, али и на крају „мораторијума до краја године” о којем је говорио председник Вучић, који данас каже да се и даље каје што је донео одлуку да Србија одустане од ископавања литијума и да је због тога „испао најглупљи председник на свету”. Вучић је за ТВ Пинк, коментаришући протест еколошких активиста испред зграде Владе Србије, рекао да влада није донела никакву одлуку већ је о свему одлучивао он сам.

„Не разумем зашто су протестовали испред владе. Кад протестују, треба да протестују испред председништва а ја ћу да им се обратим и да им лепо кажем – људи, ви уништавате земљу. Цена је данас 82.500 долара по тони литијума, са овим резервама то је 100 милијарди, јер разумете шта радите Јадру, Осечини, Ваљеву и целом Подрињу”, рекао је Вучић и истакао да би од ископавања литијума Лозници припало пет милијарди евра и да би то било најбоље за земљу, али да су грађани поверовали у теорије завере, а да су вође протеста „плаћале стране фондације”.

И премијерка Брнабић, која је некада говорила да је на причу о „Рио Тинту” стављена тачка, пре неколико дана је оценила да је литијум огромна шанса за Србију. „Норвешка је пре открића нафте била једна од најсиромашнијих земаља у Европи, а после тога једна од најбогатијих. Ово је еквивалент томе. Одлуку о обустављању пројекта ‘Јадар’ сам донела због политичких напада на председника Вучића и СНС пред изборе, али и даље мислим да је то највећа развојна шанса”, истакла је Брнабићева додајући да не види могућност да тај пројекат оживи.

Дакле, била је то само предизборна прича, рећи ће њени опоненти из опозиције, тврдећи да нова министарка рударства и енергетике Дубравка Ђедовић својим изјавама жели да на велика врата врати пројекат „Јадар” коме су се грађани успротивили масовним протестима. То закључују из њених најава, одмах по формирању Владе Србије, да ће Србија у наредном периоду бити важан извор ретких минерала у свету. Поред злата, сребра, бакра, цинка, богата је и литијумом и због тога ће, како најављује, држава наставити да развија рударство уз поштовање стандарда заштите околине.

Што се тиче конкретно литијума, министарка Ђедовић је рекла да Србија има срећу што лежи на резервама једног врло битног минерала неопходног за обновљиве изворе, који су у фокусу целог света. „Мислим да Србија треба да размотри како може тај потенцијал да искористи. Моје је да сагледам, да размотрим, да видим шта је урађено, шта није и зашто није. Али све земље које имају неки природни ресурс, а не искоришћавају га, на губитку су”, рекла је министарка и навела да нема ниједног коришћења природног ресурса које није безопасно за животну средину, али да је само питање које ће мере бити предузете да се ризици умање. Министарка рударства каже да се у Србији тренутно обављају геолошка истраживања на 178 истражних поља – међу којима су најзаступљенији бакар, злато, олово, цинк и сребро.

За струку су толика истражна права упитна и дискутабилна јер, како је често говорио Ратко Ристић, професор Шумарског факултета Универзитета у Београду, треба знати да ниједна компанија неће улагати стотине хиљада и милиона евра јер воли Србију, него да би добила експлоатационо право. А ради се углавном о приватним рударским компанијама које занима профит, а не јавни интерес. Зато је, по речима професора Ристића, веома важно за Србију да Министарство рударства и енергетике почне да дели истражна права која су јавни интерес, она која ће ојачати геолошке капацитете земље, пре свега Геолошки завод Србије, чији су стручњаци некада вршили сва истраживања, а сада су деградирани.

Тражење алтернативе

У целој причи има и нових елемената, попут тражња алтернативних компанија „Рио Тинту”. Већ се помињу немачке и кинеске компаније јер и једни и други имају могућност да поред рудника инвестирају у фабрику литијумских батерија и погона за производњу електричних аутомобила који користе такве батерије. Наводно, отварање технолошког центра америчког произвођача електричних аутомобила „Ривиан” треба да потврди да држава неће пристати на копање литијума и његов извоз уколико се код нас не отворе фабрике за производњу батерија и електричних аутомобила.

У таквој атмосфери је за крај новембра заказана и седница скупштинског Одбора за заштиту животне средине, али са бизарним обртима јер се седница одвијала истовремено на два места. У Скупштини Србије одржана је седница Одбора коју је заказао заменик председника скупштинског Одбора за заштиту животне средине, посланик СНС Милимир Вујадиновић, са једином тачком дневног реда о искоришћавању литијума у Србији, са освртом на утицај на животну средину и освртом на целокупни економски развој Републике Србије, како стоји на порталу Скупштине Србије.

У исто време се у Лозници одржавала седница коју је заказао председник Одбора за заштиту животне средине Александар Јовановић Ћута, који ће изјавити да је 15. новембра уредно заказао седницу Одбора у Лозници за 25. новембар, а да је онда накнадно његов заменик Вујадиновић сазвао седницу за сат касније у згради Скупштине Србије. Седници у Београду присуствовало је десет чланова одбора, па су тако обезбедили кворум за рад. Ту су биле и министарка за заштиту животне средине Ирена Вујовић и министарка рударства и енергетике Дубравка Ђедовић, као и професори Рударско-геолошког факултета Динко Кнежевић и Никола Лилић.

Управо је на тој седници министарка Ђедовић рекла да је „уредба Владе Србије за пројекат ‘Јадар’ укинута пре него што су завршене Студије процене утицаја на животну средину, које су требале да се нађу на увиду јавности и да буду предмет јавне расправе”.
Не треба бити много проницљив и, на основу само онога што се у вези с литијумом говорило последњих дана, закључити да пројекат „Рио Тинто” није мртав већ да се полако враћа јер због недостатка средстава наша земља није у могућности да истраживања врши сама и тај посао се, углавном, препушта странцима. Концесије за истраживање налазишта сировина које Србија одобрава трају максимално 30 година, после чега држава, ако нешто у налазишту остане, може и сама да експлоатише.

А што се тиче премијеркиног позивања на пример Норвешке, треба поновити оно што је Печат већ писао на ту тему. За разлику од арапских земаља богатих нафтом, Норвежани су све држали у својим рукама, продају пре свега. Зато бројни домаћи скептици сматрају да све ово има смисла само уколико наша држава буде искључив власник тог богатства. Будући да перспектива и количине налазишта јадарита имају за Србију и стратешки значај, експлоатација руде и евентуална њена финализација не би смели да буду препуштени странцима, који би, у том случају, однели сав профит а нама оставили мрвице и јаловинске пустоши, попут оних код Бора. Норвешки пример о томе речито говори – и у смислу профита, и у смислу екологије.

Аутор Слободан Иконић

Извор Печат, 23. децембар 2022. 

Насловна фотографија: EPA-EFE/Mick Tsikas