Приједорчани Милана и Бране Стојић пронашли су у близини своје зграде сову, а ријеч је о веома ријеткој и угроженој врсти – дугорепој или уралској сови.
Ова сова има распон крила 118 центиметара и масу од 685 грама, мада је просјечна маса те врсте од 720 до 1.200 грама.
– Лежала је непомична у јарку и гледала ме крупним црним очима, као да моли за помоћ. У близини је био паркиран голф на којем сам видјела перје – објаснила је Милана.
Будући да је била недјеља ујутро и да Милана није знала коме да се обрати, покушала је путем телефонских информација пронаћи неко друштво за заштиту животиња, али није успјела.
Онда је позвала локалну телевизију и тамо добила број телефона Спортско-еколошког друштва за узгој и заштиту ситних животиња „Голуб“. Позвала је секретара тог друштва Бранка Стојановића, који је одмах дошао по сову.
Бранко је сову смјестио код своје куће и о њој се брине с братом Дарком, а у праћење здравственог стања сове укључена су четири ветеринара из Приједора.
– Стање јој се незнатно побољшало. Хранимо је пилетином и ћурећим срцима, а залогаје јој дајемо пинцетом, јер је ријеч о веома агресивној врсти код које су забиљежени чак и напади на људе у ситуацијама кад јој је гнијездо угрожено – каже Бранко.
Детаљним ветеринарским прегледима установљено је да сова није повријеђена, а у третман су укључени витамини и одговарајуће терапије.
Добили су и понуду ветеринара из Бањалуке да обаве бесплатно рентгенско снимање ове птице да би се утврдио узрок њеног стања.
– Сумњамо на шок и неухрањеност, али немамо никаквог искуства са оваквом врстом, па би нам свака помоћ добродошла – наводи Бранко.
Ветеринар Миле Мирковић, у сарадњи с друштвом „Голуб“, ступио је у контакт с експертима за ове птице из Србије и они су потврдили да је ријеч о ријеткој и угроженој врсти – дугорепој или уралској сови.
– Сова има добре виталне параметре, али и велики хендикеп – имобилност. Прогноза је неизвјесна, а због тог хендикепа може бити и лоша, јер сова лови ногама и храни се држећи ногама плијен – појашњава Мирковић.
У Приједору је прошлог мјесеца, након седам година паузе, поново заживјело Друштво „Голуб“ чија традиција датира из 1979. године.