Поларни вртлог се понаша чудно: Неизвесни пролеће и лето

Рекордно ниске температуре поларног вртлога за ово доба године могу да доведу до уништавања озонског омотача над поларним подручјима.

Почетком јануара ове године, радио-сондом су спроведена мерења у средишњим слојевима стратосфере (50-55 км изнад Земљине површине).

Мерења спроведена над исландском престоницом Рејкјавиком показала су најнижу температуру у стратосфери у последњих 40 година, чак -96°степени Целзијуса. Овај податак сведочи о лошем стању у ком се тренутно налази поларни вртлог у стратосфери.

Неколико недеља касније постигнут је нови рекорд у погледу ниске температуре, али овог пута у нижим слојевима стратосфере, на висини између 18 и 20 км. Приликом једног испитивања у Свалбарду, архипелагу који се налази у Арктичком океану, измерена је температура од -85°степени Целзијуса у нижим слојевима стратосфере.

С обзиром на то да су испитивања спроведена у станицама изван језгра поларног вртлога, температура над самим полом је сигурно још нижа. Анализе показују назнаке запањујуће ниске температуре у језгру вртлога за ово доба године.

Какву претњу представљају поларни облаци?

Према мерењима америчке свемирске агенције НАСА, забележена температура је најнижа у последњих 40 година за ово раздобље у северној хемисфери. Овакво стање доводи до појаве поларних облака у стратосфери, који се обликују у њеним најхладнијим деловима, где температура пада испод -85°степени Целзијуса. Ови облаци су ређи призор и од поларне светлости.

Упркос својој лепоти, ови облаци играју кључну улогу у процесу разарања озонског омотача. На Јужном полу, они помажу стварање озлоглашене озонске рупе. Разлог за то је чињеница да ови облаци подстичу настајање хлора и брома, који су хемијски веома активни и доприносе убрзаном уништењу озона.

Хладни услови који подржавају формирање ових стратосферских облака опстају и до септембра, октобра над Антарктиком, када се услед сунчевих зрака јавља фото-хемијски процес који доприноси разарању озонског омотача.

Неизвесно пролеће и почетак лета

У случају Северног пола, температура обично није довољно хладна да би се ови облаци формирали. Ипак, тренутни показатељи сведоче о критичном стању озона. Сунчева светлост стиже до Северног пола крајем фебруара, односно почетком марта, па уз присуство поларних облака у стратосфери може да покрене процес уништења озона.

Озонска рупа над Северним полом је и даље мања од оне над Јужним, али свакако је несвојствена за северну хемисферу. Узрочник је драстично захлађење поларног вртлога, док се и снага ветра унутар њега неуобичајено повећала.

Вртлог ће почети да нестаје са доласком пролећа, јер ће температура сигурно да порасте. Овај процес повлачења вртлога може да буде поступан или да се јави као нагло повећање температуре. Реч је о природном догађају који се зове „последње загревање“.

Последње загревање иначе не утиче на климу, али неће исто да важи и ове године, због присуства тако снажног поларног вртлога. Зато је неизвесно какво нам пролеће предстоји. Последње загревање може да утиче на временске прилике све до почетка лета, пише Кликс.