ПОД ХИТНО КАЗНИТИ: Отровни парадајз из Турске на српским тезгама!

На гајбицама производа увезеног из Турске исписано стравично упозорење да кора није за људску исхрану, али се он ипак ставља у промет

С првим данима пролећа на пијаце и у продавнице стигло је младо поврће и воће. Знамо ли шта тачно једемо?

Већина нема никакве лоше последице по нас, али веома забрињава фотографија гајбица парадајза снимљена, како се тврди, на Кванташкој пијаци у Београду, где је на декларацији, поред назива производа, године бербе, имена турског извозника и српског увозника, назачено стравично упозорење: „Кора није за људску исхрану“!

Стручњаци објашњавају да то значи да је производ затрован пестицидима и опасан по људско здравље. Истичу да се такви примери, нажалост, могу наћи скоро на свакој пијаци у Србији. И да то ми једемо јер нас нико није упозорио и тако угрожавамо здравље!

Председник Националне организације потрошача Србије НОПС Горан Паповић каже за Курир да је овде реч о непоштеној трговачкој пракси која мора да се санкционише законом, али и да нико не зна колико су отровног воћа и поврћа грађани већ појели.

– Када је кора попрскана пестицидима, наравно да није за људску исхрану јер је отровна и опасна по здравље, али грађани не знају шта купују и не сумњају да кору парадајза не смеју да једу! Већина парадајза се увози из Турске и Албаније и да би задржао свежину од паковања до продаје, што све може да траје и до три месеца, они га прскају специфичним отровима. Зато данас парадајз и изгледа тако пластично, док непрскани домаћи парадајз иструне и појави му се буђ након једног дана ако није у фрижидеру. Морамо боље да контролишемо шта увозимо и да уведемо додатне анализе – сматра Паповић.

Агроекономиста Миладин Шеварлић, професор Пољопривредног факултета, згрожен је:

– Не могу да верујем како је уопште могло да уђе у нашу земљу нешто на чему стоји да није за људску исхрану! Такве ствари не смеју да се дешавају. Док нисам видео слику да се стварно ради о парадајзу, посумњао сам да су у питању поморанџе или лимун, јер њихова кора није за јело, али ово је стварно страшно – изричит је Шеварлић.

На мобилне и фиксне телефоне компаније која је увезла и ставила у промет отровни парадајз (назив фирме познат редакцији) јуче се нико није јављао.

Биљни отров „етрел“

ЗАБРАЊЕН, АЛИ СЕ КОРИСТИ

Предивна, наоко зрела боја парадајза, јагода, грожђа или паприке већ годинама вара потрошаче. А укус – исти. У ствари, нема га.

Магија овог брзог зрења, што доводи до тровања воћа и поврћа, остварује се употребом биљног регулатора „етрела“.

Иако је његова употреба забрањена, све чешће се може на црно набавити из земаља у окружењу, али се може наручити и у појединим пољопривредним апотекама, које га набављају илегалним каналима.