До сада се вјеровало да су се змије појавиле у периоду Горње креде, прије око 94 до 100 милиона година.
У студији, објављеној у часопису “Nature Communications“, међународни тим истраживача тврди да змије вуку далеко старије поријекло.
“Еволуција змија је много комплекснија него што се досад мислило“, изјавио је Мајкл Калдвел, професор на Универзитету Алберт у Канади.
Обновљеном анализом четири фосила пронађених у Великој Британији, Португалу и САД-у, који се данас чувају у музејским колекцијама, научници су установили да најстарији међу њима припада змији која је гмизала још пре 143 до 167 милиона година.
Лобања ове праисторијске змије посједује све главне карактеристике које се од тада могу наћи код свих змија, без обзира на посљедњу диверсификацију током милионима година дуге еволуције.
Поменути змијски “askurdjel“ назван је “Eophis underwoodi“, по британском херпетологу Гарту Андервуду (1919-2000), који је 1960-их написао значајан референтан рад о змијама.
“E. underwoodi“ био је дуг око 25 центиметара и живио је у периоду „Средње јуре“, у доба раздвајања пангејског суперконтинента на Гондвану и Лауразију.
На основу овог и три друга древна фосила, од којих је највећи „Portugalophis lignites“ дуг око 1,2 метра, научници су могли да закључе да су се змије већ тада раздвојиле од својих рођака гуштера.
Његова лобања је готово идентична са лобањом данашњих змија.
Са прилагођавањем новим стаништима, змије су постепено изгубиле удове.