Огледало страшног немара: Дрина поново затрпана смећем, застрашујуће слике са реке код Вишеграда

© Фото Удружење грађана Еко центар Вишеград

Са реке Дрине, са сајле ланчанице на језеру ХЕ Вишеград изнад овог града у Републици Српској поново стижу застрашујуће слике. На ланчаници на језеру изнад града заустављене су хиљаде и хиљаде кубика смећа, на неким местима, просто, вода се не види од отпада разне врсте. Од флаша, кеса, беле технике, отпада животињског порекла, медицинског отпада, намештаја, зарђале буради, комада дрвета…

Машине и радници ХЕ Вишеград даноноћно са реке уклањају смеће, оно што они током дана уклоне, река током ноћи донесе.

Дејан Фуртула из Удружења грађана  Еко центар из Вишеграда тренутну ситуацију на реци изнад града описује као еколошку катастрофу великих размера.

„Ситуација је катастрофално. За последњих десетак година ово је друга по запремини, по маси,  количина отпада која нам је стигла низ реку. Само је 2022. била већа количина отпада. Ништа се не мења, сваке године река је затрпана отпадом. И, морам да напоменем, ово није отпад који произведемо ми у Вишеграду, ово је смеће које низ реку стиже из градова у горњем сливу реке Дрине, из три државе, из Црне Горе, Србије и Босне и Херцеговине“, каже за РТ Балкан Фуртула и додаје како се мало шта мења на решењу овог проблема, сваких шест месеци одржавају се некакви састанци али је резултата мало, смеће низ Дрину непрекидно стиже.

Сајла ланчаница коју је финансирала и поставила ХЕ Вишеград налази се на око километар од бране ове хидроцентрале и то је сада баријера која спречава да смеће не настави да се креће низводно, према Бајиној Башти.

„Подсећам да је 2017. године потписан споразум да хидроцентрале више не пропуштају отпад него да свака електрана чисти, тако раде и на Потпећу, и у Бајиној Башти и код нас у Вишеграду. Велика количина отпада која стиже заглављена је годинама око реке, у шибљу, кад наиђе велика вода она тај отпад понесе низ реку и резултат је пред нама. Више пута смо организовали акције чишћења али се суочавамо са огромним количинама смећа. Проблем постоји деценијама, смеће се гомила и само чека велике воде“, наставља Фуртула.

Ове године смеће је у великим количинама почело да пристиже са поплавним таласом 3. и 4. јануара, на Бадњи дан, и до дана данашњег низ реку је стигло, по проценама еколога из Вишеграда, и до 15 или 20.000 кубика отпада.

„Отпад са ланчанице уклањају радници ХЕ Вишеград, односе га камионима. Наше удружење годинама ради на уклањању илегалних депонија са обала реке Дрине, неколико пута смо већ ишли низ Дрину, до маузолеја на Старом Броду где смо уклањали дивље депоније, отпад. Радимо колико можемо. Радници на ланчаници раде нон стоп, одвозе смеће, али, оно само пристиже“, каже Фуртула.

Главне тачке са којих стиже смеће су депоније лоциране на самим обалама Дрине и река у сливу Дрине узводно и у Босни и Херцеговини и у Црној Гори и Србији.

„Нажалост главне тачке још нису до краја идентификоване. Ми смо то радили на нашој територији, неке депоније смо уклонили, радили смо неке међународне пројекте, али проблем је финансирање. Имали смо и сателитско праћење, лоцирање депонија, на жалост због недостатка финансија ми смо искључени из тих пројеката јер ЕУ тражи кофинансирање 20 посто за такве пројекте. Надам се међународној сарадњи активиста, не држава, пошто видимо да државе не комуницирају по том питању, него само да се млади људи, еколошке организације из три државе организују, договоре велике акције чишћења, да позову народ да се уклања тај отпад. Ја државама и министарствима више не верујем“, речи су Фуртуле.

Једно од решења било би, по нашем саговорнику, и да свака општина стави ланчаницу на својој територији да прикупља и чисти смеће које до те ланчанице дође, и, наравно, да се уклоне депоније са реке и да се не праве више поред обале.