Истраживачи „Викторија“ Универзитета у Канади указали су у извјештају, објављеном у магазину „Сајенс“, на огромне посљедице које је људска активност оставила на ланац исхране и екосистеме широм планете.
Они су људску врсту окарактерисали као неодрживе суперпредаторе, а за налажење доказа једноставно је било потребно завирити у океане – количина рибе коју људи прождиру 14 пута је већа од оне која заврши у стомаку свих морских предатора.
Људи, истиче се у студији, јесу прилично брутални у лову, а употреба нових технологија за што ефикасније убијање омогућила је људској раси доминацију над свим осталим предаторима, пише „Хафингтон пост“.
– За разлику од осталих предатора који су током лова изложени великом ризику од повреда, људи су релативно безбједни – наводи Крис Даримонт, водећи аутор исраживања.
Ово истраживање додатно подвлачи оно на шта научна јавност упозорава годинама – ако ускоро не престанемо да ловимо и једемо знатно више него што нам је заиста потребно, ускоро би могло да нам понестане плијена.
Неконтролисани лов довео је многе популације риба до ивице егзистенције, што се нарочито односи на ајкуле и јужну плавоперајну туну, чија се популација свела на осам одсто.
У извјештају се такође наводи да се годишње на фармама убије око 56 милијарди животиња, али да се, за разлику од других предатора, људи усмјеравају на плијен у његовој зрелој фази.
Тако ће лав, на примјер, чешће ловити младунче зебре умјесто одрасле животиње, док људи убијају животиње тек када њихова тијела достигну пуну величину.
Ова пракса, међутим, отежава опоравак популације, с обзиром на то да се уклањањем полно зрелих јединки смањује њен репродуктивни капацитет.
Научници такође упозоравају да су људи већ употријебили овогодишњу вриједност ресурса за лов, а тек је почетак септембра.
Тагови: Екосистем, Ланац исхране