НАИЧНИЦИ УПОЗОРАВАЈУ: Климатске промјене могле би да претворе Земљу у пећницу

Прелаз на зелену економију је нужнији и хитнији него икад за Земљу јер загађење од фосилних горива пријети да планету претвори у опасну „пећницу“, упозорили су данас међународни научници.

Ако поларне капе наставе да се топе, шуме да се уништавају, а емисије гасова стаклене баште да сваке године обарају рекорде, Земља ће прећи тачку пуцања.

Научници су упозорили да би до промјена могло доћи у „само неколико деценија“.

Према њиховим ријечима, прелазак прага би значио „температуре за четири до пет степени више него у прединдустријском периоду и ниво мора за 10 до 60 метара виши него данас“.

„Земљу-пећницу највјероватније је немогуће контролисати и опасна је за многе“, наводи се у закључцима данских, аустралијских и њемачких научника о ефектима климатских промјена у Њемачкој. Ријеке ће се излијевати, урагани ће пустошити обале, а корални гребени ће нестати – и све то прије краја овог вијека.

Глобална просјечна температура превазилази оне из било ког међуглацијалног периода, циклуса који раздваја два ледена доба, током више од 1,2 милиона година.

Само отапање поларних капа изазвало би значајно повећање нивоа океана, потапајући приобална подручја у којима живи стотине милиона људи.

„Бројна мјеста на Земљи би постала ненастањива ако ‘Земља-пећница’ постане стварност“, упозорио је шведски научник Јохан Рокстрем.

Научници тврде да би тачка пуцања могла бити пораст просјечне тепмературе од два степена у односу на прединдустријску еру. Температура сада расте за 0,17 степени сваке деценије.

У извјештају научника се наводи да би отопљење од два степена могло изазвати домино ефекат и активирати друге симптоме ‘преласка прага’.

Такође, изражена је забринутост због све већег броја шумских пожара како се планета грије.

Научници су испитали и давна времена, попут ере плиоцена прије пет милиона година, када је ниво угљен-диоксида у ваздуху био исти као и данас, 400 честица у милион.

Током периода креде, у доба диносауруса, прије 100 милиона година, количина CO2 је износила 1.000 честица у милион, највећим дијелом због вулканске активности.

Према закључцима научника, неопходно је одмах промијенити начин живота да би се заштитила Земља, што прије свега подразумијева замјену фосилних горива изворима енергије који не емитују CO2.

Препоручено је боље управљање земљиштем, боље пољопривредне праксе, заштита земљишта и обала, развијање техника за задржавање CO2 , сађење дрвећа и престанак дефорестације.

Међутим, чак и кад би престала емисија гасова стаклене баште, тренутна тенденција отопљавања би могла да покрене друге системске процесе у Земљи, такозване ретроакције, и тако додатно подигне температуру.

Међу тим процесима су топљење пермафроста, дефорестација, недостатак сњежног покривача на сјеверној хемисфери и нестанак поларних капа.