НА УДАРУ И СРБИЈА: Климатске промене нам доносе поплаве и суше

Процене стручњака су да ће регион југоисточне Европе наредних година бити посебно погођен климатским променама. Поплаве и суше може да очекује и Србија. Закон о климатским променама следеће године ће се наћи пред Скупштином, а поред смањења емисија гасова стаклене баште, најефикаснији начин борбе против последица климатских промена је пошумљавање.

Глобални пораст температуре утиче на биљни и животињски свет. Посебно су погођене птице-селице.

„Научно је доказано да неке од врста птица селица које долазе у пролеће из Африке, када се врате у Европу не затичу природу у нормалном стању. Зато што је клима промењена, температура је већа и она њих тера да раније крећу на селидбени пут. То значи да неки дрозд који долаиз централне африке стиже у марту у европу када нема хране“, објашњава Милан Ружић из Друштва за заштиту и проучавање птица Србије.

„Дешавало се чак и код нас пре неколико година да су десетине хиљада птица страдале у том периоду неповољном када долазе у Србију зато што није било хране, биле су исцрпљене чак су биле и смрзнуте“, додаје Ружић.

Штете од поплава и суша последњих година су више милијарди евра. Као и у многим другим земљама и у Србији је ова година најтоплија од када се мери температура.

„Ратификовањем Париског споразума о климатским променама Србија се обавезала да ће бити још једна од држава које ће радити на смањењу емисије штетних гасова, чиме је начињен велики еколошки корак. УНДП ће наставити да пружа Србији подршку у заштити животне средине“, каже Стелијана Недера, заменица сталне представнице УНДП (Програма за развој Уједињених нација).

Велика друштвена акција

Осим ограничавања емисије гасова стаклене баште, преласка на обновљиве изворе енергије, једна од најважнијих мера које треба применити је пошумљавање. Сада је пошумљена четвртина територије Србије, а план је да до 2040. године буде пошумљено око 40 одсто.

„Пошумљавање се у Србији не спроводи ни приближно темпом којим би то морало да се деси и због тога је министарство животне средине предвидело средства за пошумљавање. То подразумева једну велику друштвену акцију, ангажовање свих који се баве овим послом, ‘Србијашума’, министарстава других, итд, али ћемо се нарочито ослонити на наше најмлађе, омладину, децу, пензионере такође“, истиче Горан Триван, министар заштите животне средине.

Са само шест процената најмање је пошумљена Војводина, а како се најављује масовно пошумљавање ће почети следеће године.

Тагови: Клима