МИР НА ОБАЛАМА ПРИВУКАО ПТИЦЕ: Тараш европско село рода
Следеће године Тараш ће бити проглашен за европско село рода. Насеље се налази на реци Тиси, и од када се за њега зна птице дугих кљунова и широких крила овде радо летују. Нису пресудни само природни услови за њихов боравак, већ и љубазност домаћина, па када крилати гости једном слете поново дођу и догодине. А заиста је тачно да у селу у задње време има више деце.
Тараш је данас скрајнут од важних саобраћајница, а некада је био саобраћајно чвориште. На Тиси је било пристаниште преко кога је на тржиште одлазило жито, воће и поврће. После жетве би се стварали редови запрега са зрном које се утоварало на бродове, а током године чим почну да пристижу трешње, лубенице, крушке и јабуке, ране па касне, све би то пловило према београдским пијацама.
Утоварало се дању, теглило ноћу а истоварало у праскозорје негде на Дорћолу. Онда је речни саобраћај потиснут, а Тараш је остао на крају друма. Све се ређе свраћало…
Можда је тај мир који је владао на обалама привукао птице селице и Тараш постало село са највише рода. У њему се ове године гнездило 40 парова, а са гнездима у ритовима још много више. Највише у Србији.
Фондација европске природне баштине „Еуронатур” поручила је мештанима да је село било посвећено промовисању рода у животу локалне заједнице и заштити драгоцених предела у околини.
„Циљ овог признања јесте да се на међународном нивоу промовишу места изванредне природне и културне баштине, као и да нагласи ангажман као што је ваш као добар пример. Истовремено желимо да мотивишемо позитивне примере заштите ове врсте и њених станишта”, каже се у писму у ком се наводи да ће признање бити додељено на церемонији у самом Тарашу.
Марко Туцаков из Покрајинског завода за заштиту природе истиче да је колонија бројна захваљујући одличним условима за исхрану на слатинским и степским ливадама у околном Специјалном резервату природе „Окањ бара”, као и у бројним мртвајама Тисе у новопроглашеном резервату „Мртваје Доњег Потисја”. Наравно, и у великој љубави мештана према овим птицама.
– Тарашани и орнитолози, посебно из Друштва за заштиту и проучавање птица Србије и из Удружења локални еколошко-едукативни изазов, свих ових година су се трудили да родама обезбеде и сигурна места за гнежђење, будући да највећи број парова свија гнезда на електричним стубовима – објашњава Туцаков.
Уз помоћ „Електровојводине” акција је почела још 2005, а настављена је ове, те је до сада у Тарашу постављено 17 металних платформи на врховима бандера. Акцију је подржала и локална заједница, која је организовала први Дан тарашких рода, као јавну манифестацију која промовише ову средину и њене роде.
