05.03.2023. - 10:51
фото: CC BY 2.0 / Wikipedia/Tony Webster /
Вест да је Савет Европске уније одложио доношење одлукe о забрани продаје нових аутомобила на бензин и дизел после 2035. године не треба да чуди имајући у виду економске проблеме ЕУ. С обзиром на потребне инвестиције, тај посао је у старту био нереалан, као што је то и читава зелена агенда, сматра консултант за страна улагања Махмуд Бушатлија.
Само што је Европски парламент почетком фебруара ове године дао одобрење за обавезну примену нулте стопе емисије гасова код нових аутомобила од 2035. године, а коначна одлука Савета министара ЕУ о томе требало да буде донета 7. марта, стигла је вест да од тога, бар засад, неће бити ништа. Зашто, образложења није било.
Одлагање одлуке очекивано
С обзиром на то да је од првог одобрења Европског парламента прошло седам месеци, а у међувремену су многи указивали да ће прелазак на електрична возила 2035. значити самоубиство европске ауто-индустрије, одгађање коначне одлуке и није било толико неочекивано.
Критике такве одлуке у последње време су посебно стизале из Немачке и Италије чија се привреда највише ослања на ауто-индустрију, али су резерве показивали и Пољска и Бугарска.
Бушатлија за Спутњик напомиње да је тренутна економска ситуација у ЕУ врло тешка, нарочито за Немачку која је прошле године била међу онима са најлошијим резултатима у Европи. Не чуди га, каже, ни што нема образложења због чега се одлука одлаже, јер би оно вероватно показало у каквој су тешкој економској ситуацији сви у Европи.
Он истиче да је, иначе, период од 12 година у коме из употребе треба да избаците не једну генерацију, него читаву технологију и замените је новом, кратак рок са становишта индустрије.
„Имате пред собом један период у коме прво морате да улажете огромне паре, за које је велико питање да ли и Немачка то може да поднесе. Са друге стране, имате сада већ видљив проблем да је производња електричне енергије врло угрожена у ЕУ. Она не може да надомести и прошири своју производњу у тако кратком року. А најважнија ствар у свему томе је чињеница да рецесија која је већ присутна у свим најразвијенијим европским земљама грађане доводи у ситуацију да размишљају на потпуно другачији начин“, каже наш саговорник.
Он подсећа да се већ чују негодовања људи због тога што су анулиране могућности које су до сада имали. Почињу да бивају свесни да не могу да рачунају на то да сваке друге године купе нови аутомобил, а прелазак на електричне аутомобиле, односно на нову технологију би значио да и они
морају да сносе део тих трошкова, додаје Бушатлија.
Самоубиство за ауто-индустрију
Да ствари неће ићи глатко како су то очекивали политички заговорници зелене агенде, јасно је било када је средином фебруара
италијански министар саобраћаја Матео
Салвини планирани брзи прелазак на електрична возила
назвао „самоубиством” и „поклоном” кинеској индустрији.
„Свима нам је стало до воде, квалитета ваздуха и чистије животне средине… али то не треба да значи отпуштање милиона радника и затварање хиљада предузећа“, констатовао је он.
Ни потпредседник Европске комисије и комесар за интерно тржиште Уније, Француз Тијери Бретон није био задовољан предложеним решењем. Он је децембра прошле године у интервјуу брислеском издању магазина Политико упозорио да би таква одлука могла да изазове огромне поремећаје у ауто-индустрији, једној од кључних у Европи. На његово инсистирање у предложена решења је унета и одредба да се 2026. године сагледа ситуација и преиспита реалност предвиђеног рока, односно да се 2035. пређе на производњу искључиво електричних аутомобила.
А струка је већ израчунала да ће за производњу електричних аутомобила, односно батерија као њиховог кључног дела, 2035. године бити
потребно 15 пута више литијума него што се данас производи у свету, четири пута више кобалта и графита и три пута више никла, у чему Европа углавном оскудева.
Ономе чега нема довољно, наравно, расте цена, а посебан проблем је и велики раст потрошње струје, са чијом производњиом и ценом Европа и сада има проблема.
Зелена агенда доведена у питање
На питање да ли овакав развој ситуације доводи у питање и целокупну зелену агенду, наш саговорник одговара потврдно.
„Та агенда је угрожена већ самом чињеницом да се пореметило то тржиште енергената. Вратио се угаљ у употребу, ти такозвани прљави приступи производњи струје. И не само то, него је и индустрија сада везана поново на загађиваче, тако да од те зелене агенде готово да нема ништа. Друго, зелена агенда опет зависи од развоја нових технологија, а сада више није време, сад су погођене инвестиције“, каже Бушатлија, уз оцену да и једна Немачка ко зна колико година неће моћи да рачуна на озбиљне инвестиције.
По његовом мишљењу, економисти неће више тако лако узмицати пред одлукама политичара, као што су то радили у последње време. Прво креће отворено супротстављање грађана бирократској политици ЕУ, па онда синдиката, а онда се то пребаци и на интересе појединих земаља, каже Бушатлија, који верује да ће такво расположење само јачати.
„Већ сада се јавно говори о томе да ту нема неког јединства, тешко се споразумевају у ЕУ, одгађају се неке агенде, чак и неке санкције. Верујем да ће ова година донети доста промена. Не знам да ли ће то бити коначно ове године, али да ће се почети размишљати о неким озбиљним променама у начину на који је организована и како се управља Европском унијом, то ће се ове године сигурно десити“, закључио је Бушатлија.
