Начин за прикупљање рециклажног отпада већ постоји тиме што су грађанима доступни контејнери за селективо одлагање овог отпада. Али, овакав систем није развијен у свим деловима земље, тако да у Министарству сматрају да то није довољно, и да је потребно увести такозвани депозитни систем у овој сфери.

Плаћање кауције одвојено од цене производа

Депозитни систем подразумевао би да приликом куповине производа у стакленој, пластичној и амбалажи од алуминијума, поред основне цене буде плаћен и износ кауције, који би грађани повратили тако што би у свим објектима били постављени уређаји за прикупљање искоришћене амбалаже и који би новац депозита враћали ономе ко ту амбалажу донесе.

Из Министарства екологије кажу нам да је циљ увођења овог система смањење неадекватног одлагања рециклажног отпада и губљења сировина за рециклажу, а самим тим и заштита животне средине спречавањем бацања сировина које могу бити поново искоришћене, а које се не могу разградити у кратком року.

„Наша намера је да се направи такав систем да не буде ни на штету грађана ни на штету привреде. Већ да то регулационо тело које буде водило депозитни систем буде састављено и од државе и од привреде, и да се направи баланс тако да се цео поступак исфинансира и покрене на начин да нема трошка ни по продавнице ни по грађане“, рекао је за Спутњик Филип Абрамовић, заменик министра за заштиту животне средине.

Абрамовић је додао и да ће се у наредном периоду радити студије које ће проценити које ће тачно врсте амбалаже потпадати под овај систем, и на основу којих ће бити утврђен износ депозита сходно врсти амбалаже.

„Суштина није у томе колики ће бити депозит, гледаћемо да то нема утицаја на тренутне цене, већ да ово буде довољна подстицајна мера да сами грађани желе да се укључе у то, и да буду мотивисани и економским ако већ нису потребним еколошким фактором“, истакао је Абрамовић.

Београђани „ни тамо ни ‘вамо“

Београђани које смо анкетирали подељеног су мишљења око увођења кауције.

Петар (80) рекао је за Спутњик да ће радо плаћати депозит и враћати флаше, као и да га повраћај депозита чак и не занима, јер би волео да тако прикупљен новац буде искоришћен за рециклажу и заштиту животне средине.

„Да вам кажем, идеја ми се јако допада. Бацањем толиких флаша, то су тоне, боље је одредити место где ће се оне покупити да би се искористиле, а не да се бацају“, каже нам овај старији Београђанин.

Катарина (37) изузетно је незадовољна идејом и сигурна је да неће враћати амбалажу у продавницу да би добила депозит назад:

„Не свиђа ми се идеја ни мало. Мислим да је то поприлично оптерећујуће и да неће функционисати. Један део грађана ће и даље да гледа на сваки динар и скупљаће амбалажу, а други део ће бити „у фазону“ брига ме колико кошта и неће враћати амбалажу у продавницу“.

Катаринином ставу се придружила и Љубичица Антуновић (65) која нам је рекла да јој се „ни под разно“ не допада идеја. Она се залаже за рециклажу и одговорна је у поступку одвајања рециклажног отпада и његовог бацања у посебне контејнере, али најављени облик повећања цене за куповину јогурта и сокова сматра беспотребним и компликованим:

„Али кад се то буде увело и када почнем да размишљам о новцу а сигурно хоћу, онда ћемо морати, не зато што желим, већ зато што морам“.

Никола (23) поздравио је ову идеју и додао да му неће представљати проблем да одваја флаше и конзерве и да ће радо да их враћа у продавницу и поврати свој депозит. Он то види као своју одговорност према животној средини.

Заменик министра рекао нам је да је Министарство екологије задало максималан рок од две и по године за покретање депозитног система од његовог усвајања, које такође очекује у кратком року, а предлог ће пред Владу у виду Нацрта отићи почетком марта.