ХОЋЕ ЛИ ПРИРОДА УЗВРАТИТИ УДАРАЦ: За зелени кинески зид и против њега

Поред Кинеског зида, Кинези дуж чувеног Пута свиле граде импозантни зелени зид од 1,3 милијарде садница дрвећа у пустињама Гоби и Такламакан. Тиме желе да зауздају и ублаже пешчане олује које доносе невоље северу земље. Како ствари сада изгледају, Кина успева да се избори са својим пустињама. Грандиозни зелени зид који красе саднице дрвећа ради свој посао. Зеленило је сада у пустињама редовнија појава, а пешчане олује су проређене. У једном од највећих еколошких подухвата на планети отпочетом 2003. године, до 2050. биће посађено више од сто милијарди стабала, претежно бреста, чија ће дужина бити више стотина хиљада километара. Зелени појас уз Пут свиле, мрежу караванских путева, кинеска влада гради у партнерству са Уједињеним нацијама. Али, у последње време, научници су почели да се противе „неприродном” гомилању дрвећа као дугорочном решењу.

Мингхонг Тан са пекиншког Института за истраживање природних ресурса каже да се вегетација побољшала, а да су се пешчане олује знатно проредиле у региону великог зеленог зида у односу на остала подручја. Али, он истиче да ваља видети хоће ли вештачко подизање зеленог појаса у пустињама опстати као стално решење проблема сушних предела.

Гоби и Такламакан највећи су пешчани предели Азије. Отуда олује стално прашином прекривају Пекинг. Кинеске власти сматрају пошумљавање правим решењем, али мишљења о пројекту су различита. Географи су изразили сумњу да је сама идеја добра, док неки научници појаву већих количина падавина у Кини приписују баш смањењу пешчаних олуја широм северне Кине у протекле три декаде. Али Тен и његов сарадник Сјубин Љи наглашавају да анализа падавина, сателитски снимци и индекс пешчаних олуја показују да је зелени зид донео побољшања.

„Вегетација слаби далеко од зида, а интензитет пешчаних олуја јача и опада заједно с падавинама, док је у близини дрвећа вегетација оживела а пешчане олује се проредиле, посматрано у периоду од 1981. до 1998. Побољшање је настављено и после 1998”, наглашава Тен, а научници мисле да је животна средина на северу Кине осетно боља.

Противници зеленог зида, као што је Хонг Ђанг са Универзитета Хаваја у Манои, упозорили су да ће природа због интензивног, готово агресивног пошумљавање „узвратити ударац”. Он је убеђен да природу ваља пратити, а не контролисати, па је неопходно оставити места и за пустиње. Тен предлаже да се уместо шума саде трава и жбуње јер су ефикаснији против ерозије.
И афрички зелени зид

Угледајући се на Кинески зид, 11 афричких земаља решиле су да зауставе ширење пустиња које су извор сиромаштва и свакојаких мука. Тако су 2002. осмислили велики зелени зид, то јест бацили се на стварање зеленог појаса широког 15 километара који ће одвајати зеленило средишње Африке од пешчане Сахаре. Зид дуг 7.775 километара простире се дуж 11 земаља. Природа је у пошумљеним деловима почела да се буди. А афричке земље бележе пад броја оболелих, јер људи се боље хране и на трпези имају своје поврће и воће. Храна, сем здравља, доноси им и економски бољитак.

Тагови: Африка, Вегетација, Кинески зид, Природа, Сахара