ГОРИВО ОД БИОМАТЕРИЈАЛА: Пелет алтернатива гасу и струји

Стална поскупљења гаса и струје натерала су многа домаћинства и предузећа да траже алтернативне методе грејања. Пелет – биоенергент који се у Европи и свету користи већ годинама, у нашој земљи постао је тек недавно познат, али његова употреба и у Србији расте.

Продаја котлова и пећи на пелет за десет одсто је већа него претходне године, а на стовариштима кажу да продаја тог огрева иде одлично.

– Интересовање за ову врсту енергента на годишњем нивоу расте за скоро 50 одсто – кажу у стоваришту огрева “Београд”. – Пелет купују, углавном, грађани који греју објекте од 120 до 200 квадрата. То су, у највећој мери, потрошачи који су до сада користили угаљ или огревно дрво.

И произвођачи пелета тврде да се домаћинства у нашој земљи све више одлучују за грејање на пелет.
– Сваке године се продаја овог биоенергента повећа за две до три тоне – објашњава Ненад Савић, директор продаје компаније “Биоенерџи поинт”, једног од водећих произвођача пелета у нашој земљи. – Још увек нисмо на нивоу европских земаља које овај енергент користе у знатно већој мери, али и код нас ова врста “горива” постаје све популарнија, пре свега због исплативости и високе калоричне вредности. Примера ради, искоришћеност дрва и угља је око 55, а пелета 95 одсто.

Пелет се, иначе, добија посебним технолошким поступком млевења, сушења и пресовања разних биоматеријала. Он представља веома ефикасно гориво, а као сировина за његову производњу може да послужи дрво из шумског отпада, огревно дрво, пиљевина и остали отпад из прераде дрвета, затим слама од соје, пшенице, кукурузовина, љуске од сунцокрета (агро пелет).

– Наша фабрика користи букву, јер је најкалоричније и најквалитетније дрво – каже Савић. – Може да се меша са чамовином, да би се добила нижа цена, али мора да се води рачуна да се не изгуби на квалитету производа. Овај енергент, иначе, у потпуности задовољава високе еколошке стандарде. Килограм пелета може произвести око пет киловат-сати топлотне енергије. Количина енергије коју добијамо горењем два килограма пелета једнака је литри ложивог уља. Осим енергетске уштеде, пелети су и еколошки подобна сировина. Изгарањем пелета ствара се иста количина угљен-диоксида колику је дрво користило приликом свог раста. Због тога је пелет неутрални носач ЦО2 енергије.

За грејање објекта од 100 квадратних метара потребно је око четири и по тоне пелета по грејној сезони. Тона овог биоенергента на нашем тржишту кошта око 150 евра.

 

ПЕЋ

За грејање на пелет је потребно имати посебну пећ која је обично димензија 176x97x65цм, рад је потпуно аутоматизован са електронским програмирањем и термостатском контролом, пали се даљински и за десетак минута почиње издувавање топлог ваздуха, интензитета као онај из клима уређаја. Једном недељно потребно је допунити спремиште и избацити мало пепела на сваких 15 дана. На контролном панелу су сви потребни подаци рада котла.

ПРЕДНОСТИ
Пелет се производи од дрвног остатка који настаје прерадом дрвета. Тај остатак се касније ситни до нивоа дрвног брашна, а затим сабија у посебним пресама. Готов производ је цилиндричног облика пречника од шест до 12 милиметара, а дужине најчешће од 10 до 30 милиметара, па је веома погодан за коришћење, јер захтева мало складишног простора. Предност његове употребе је лако руковање и потпаљивање, а може се користити и у собним пећима или котловима за централно грејање чији је рад у потпуности аутоматизован.

Тагови: Гориво од биоматеријала, Пелет