ГОРИ НАМ ПЛАНЕТА: Најмоћнији светски државници на испиту

ИСКРА на Фејсбуку

фото: AP Photo / Victor R. Caivano

Неповратно оштећене шуме Амазоније би уместо кисеоника, због чега их и зову плућа планете, могле да почну да емитују угљен-диоксид, упозорава Светска фондација за природу.

Још нису угашени шумски пожари у Сибиру, а пажњу јавности већ неколико дана заокупљају велики пожари у кишним шумама Амазона. Горе плућа планете на њена два краја.

Према најновијим подацима Министарства за ванредне ситуације Русије ватрогасци још гасе пожаре на 173 тачке, који захватају пространство од скоро 240.000 хектара у три сибирске регије. Колико год то невероватно звучало, руски званичници су саопштили да је смањена опасност од шумских пожара са којима се још боре, јер је у јеку ватрене стихије горело око 2,5 милиона хектара, што је површина већа од Војводине.

А од почетка године ватра је у Русији протутњала пространством од 7,2 милиона хектара, дакле тек нешто мало мањим од целе Србије.

Стихији нема краја

Сада горе шуме Амазона и крај стихији се још не види, а стање у највећој тропској шуми на планети је веома тешко проценити. Национални институт Бразила за свемирска истраживања (ИНПЕ) известио је о готово 2.500 нових пожара за само 48 сати у тој земљи, а од јануара је у Бразилу забележено 75.336 шумских пожара, 84 одсто више него у истом периоду прошле године. Према невладиним организацијама, 54 одсто тих пожара је у Амазонији.

Председник Бразила Жаир Болсонаро каже да власти нису у стању да обуздају стихију и да влади недостају средства за борбу против шумских пожара. Зато и не чуди најава француског председника Емануела Макрона да ће се на Самиту Г7 у Бијарицу, који данас почиње, разговарати о тој ванредној ситуацији.

Наша кућа гори, буквално. Амазонија, плућа наше планете која производе 20 одсто нашег кисеоника, горе, то је међународна криза“, написао је Макрон на свом налогу на Твитеру.

Биолози Амазон сматрају домом чак половине свих кишних шума на свету. Површина под којом су шуме је скоро седам милиона квадратних километара и захвата трећину укупне површине Јужне Америке.

Подаци кажу да је у последњих 40 година сечом уништено чак 20 одсто шума Амазона. Око 70 одсто искрченог земљишта претворено је у пашњаке, док се остатак користи за узгој сточне хране.

Климатске промене

Директор Института за низијско шумарство и животну средину у Новом Саду, проф. др Саша Орловић за Спутњик каже да није могуће проценити да ли је, уз климатске промене, за шумске пожаре кривац и људски фактор. Уосталом, око тога се споре и званичници Бразила, који то негирају, са представницима НВО.

Он, међутим, указује како климатске промене пожарима иду на руку.

„Познато је да се средња температура повећала негде за један степен у последњих 150 година. Дакле, индустријском револуцијом, емисијом гасова стаклене баште, пре свега угљен-диоксида, метана, азот-субоксида, савременим начином живота и економским развојем повећали смо концентрацију угљен-диоксида са 270 његових молекула у милион честица ваздуха (ппм), на 400 ппм. Пошто је реч о гасовима стаклене баште имамо интензивније загревање, а то значи да се и клима променила“, објашњава Орловић.

Указујући на последице он напомиње да распоред падавина више није исти и да је температура повећана, што погодује стварању услова за шумске пожаре који се на неким површинама готово редовно јављају.

Топлија година

Саговорник Спутњика додаје да је ова година доста погодна за избијање шумских пожара јер је топлија, а ваздух сувљи.

На питање колико су ти пожари заиста угрозили планету он одговара да је угрожавају због тога што се сагоревањем ослобађа велика количина угљен-диоксида и то не само сагоревањем дрвета, него и приземног слоја где је нагомилана органска материја. Зато долази до повећаног ослобађања угљен-диоксида у ваздух, а познато је да он као гас стаклене баште интензивира климатске промене, објашњава саговорник Спутњика.

„Пројекција показује повећане температуре за око један степен Целзијуса и ако концентрација угљен-диоксида овако настави да расте, сматра се да ћемо крајем овог века имати чак четири степена већу температуру, што је веома озбиљно повећање. И то ће тражити мере адаптације, прилагођавања, потпуно нове услове живота“, недвосмислен је Орловић.

Он напомиње да последица тога нису само шумски пожари, него и друге природне катастрофе, олује, суше. Практично се знатно чешће дешавају екстремни временски догађаји, истиче директор новосадског Института.

У комбинацији са људским фактором као узрочником шумских пожара ситуација је, наравно, још гора.

Човек као изазивач

Програмски директор непрофитне организације „Амазон воч“ Кристијан Пури сматра да је већину пожара изазвао управо људски фактор, истичући да чак и током сушних сезона у Амазонији, у којој је велика влага, не долази лако до пожара.

Он је додао да пољопривредници и сточари одавно користе пожаре како би рашчистили земљу, оценивши да највероватније они стоје иза неуобичајено великог броја пожара у Амазонији. Нагласио је, међутим, да је у поређењу с претходним годинама, ниво деструкције ове године „без преседана“. Несумњиво су томе допринеле климатске промене и сува година погодна за пожаре.

„Амазон је невероватно важан за нашу будућност, за нашу способност да зауставимо најгоре климатске промене. Ово није претеривање. Идемо ка неизрецивој деструкцији, не само Амазоније, већ целе наше планете“, упозорио је Пури.

А Светска фондација за природу саопштила је да је амазонска прашума неповратно оштећена и упозорила да би, уместо кисеоника, могла да почне да емитује угљен-диоксид, који је главни кривац за климатске промене.

rs.sputniknews.com, Мира Канкараш Тркља

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Поштовани читаоци,
Молимо вас да се придржавате следећих правила за писање коментара:
Неопходно је навести име и е-маил адресу у пољима означеним звездицом, с тим да је забрањено остављање лажних података.
Коментари који садрже псовке, увреде, претње и говор мржње на националној, верској, расној основи или поводом нечије сексуалне опредељености неће бити објављени.
Приликом писања коментара водите рачуна о правописним и граматичким правилима.
Није дозвољено постављање линкова односно промовисање других сајтова кроз коментаре, те ће такве поруке бити означене као спам, попут низа коментара истоветне садржине.
Коментари у којима нам скрећете пажњу на пропусте у текстовима неће бити објављени, али ће бити прослеђени уредницима, као и они у којима нам указујете на неку појаву у друштву, али који захтевају проверу.
НАПОМЕНА: Коментари који буду објављени представљају приватно мишљење аутора коментара, то јест нису ставови редакције ИСКРЕ.