ГОЛИЋ: Разорна моћ климатских промјена није заобишла ни БиХ

Министар за просторно уређење, грађевинарство и екологију Републике Српске Сребренка Голић рекла је данас у Сарајеву да је БиХ, иако глобално мали загађивач у глобалним оквирима климатских промјена, и те како осјетила разорну моћ климатских промјена.

– Од 2000. године БиХ се суочила са неколико екстремних климатских и временских епизода које су проузроковале знатне материјалне губитке, али и губитке људских живота – истакла је Голићева на конференцији „Пут БиХ ка КОП 21“, коју је организовала Амбасада Француске у БиХ, у сарадњи са Канцеларијом УН у БиХ и Амбасадом САД у БиХ.

Голићева, која је и потпредсједник Владе Републике Српске, навела је да процјене показују да су суше 2000, 2003, 2007. и 2012. године изазвале материјалну штету већу од три милијарде евра, а поплаве само у 2014. години и већу од двије милијарде евра.

– Најупечатљивији догађаји су поплаве 2010, суша 2012. и поплаве у 2014. години. Суша из 2012. године била је посебно јака и допринијела је смањењу приноса неких усјева и до 50 одсто – истакла је Голићева.

Према њеним ријечима, у процесу израде Трећег извјештаја БиХ према Оквирној конвенцији УН о климатским промјенама посебна пажња посвећена је управо овој области, са посебним освртом на утицаје климатских промјена и мјере адаптације у области водних ресурса, пољопривреде, шумарства, туризма и здравства.

Голићева је навела да мале земље као што је БиХ од Конференције о клими КОП 21, која ће од 30. новембра до 11. децембра бити одржана у Паризу, очекују много – прије свега договор великих и помоћ малим земљама као што је БиХ, да посљедице климатских промјена буду максимално ублажене.

Она каже да су очекивања од предстојеће конференције у Паризу усмјерена ка усвајању свеобухватног и правно обавезујућег документа који ће ступити на снагу 2020. године.

– Документ мора да садржи принцип заједничке, али диференциране одговорности земаља чланица Конвенције у зависности од њиховог степена економског развоја, али и посљедица које трпе од промјене климе. Кључно питање у овом сегменту је обезбјеђивање континуираног финансирања у дугорочном периоду за акције борбе против климатских промјена у земљама у развоју – нагласила је Голићева.

Она је подсјетила да функцију контакт институције, према Конвенцији, у име БиХ извршава Министарство на чијем је челу, а да је она кључна за БиХ.

И директор Сектора за енергију и околину у Министарству спољне трговине и економских односа БиХ Сенад Опрашић сматра да Конференција у Паризу треба још једном да нагласи потребу и обавезу развијених земаља да помогну најмање развијеним и малим острвским земљама, затим земљама у развоју, земљама са економијом и у транзицији какве су земље региона.

– У будућности нас очекују тежак и одговоран рад у пољу климатских промјена, прије свега на подручју адаптације, митигације, те сталном смањењу емисија гасова који изазивају ефекат стаклене баште, док енергетска и ресурсна ефикасност треба да нам буду домаћи задатак – истакао је Опрашић.

Амбасадор САД у БиХ Морин Кормак нагласила је да су се грађани БиХ лично увјерили у ефекат климатских промјена након прошлогодишњих великих поплава и овогодишње суше.

– Не смијемо се заваравати – ове промјене утичу на све земље, јер екстремни временски услови пријете цјелокупној пољопривредној производњи – упозорила је Кормакова, нагласивши да је суштина проблема климатских промјена „наш опстанак на овој планети“.

Она је навела да је један од циљева Амбасаде САД у БиХ да помогне БиХ да испуни своје енергетске циљеве.

– Док настављамо подржавати БиХ да постигне циљеве у области енергетике и заштите животне средине, желим одати признање ентитетима и њиховим фондовима за заштиту животне средине на њиховој изванредној сарадњи – рекла је Кормакова.

Према њеним ријечима, ентитетски договор о стратегији у области енергетике и заштите животне средине омогућио би им приступ инвестицијама и ИПА фондовима ЕУ који неће бити доступни док тај договор не буде постигнут.

Француски амбасадор у БиХ Клер Бодони рекла је да ће на конференцији у Паризу четири тачке бити веома важне, од којих је прва да споразум који буде постигнут буде обавезујући за све земље.

Она је навела да је друга тачка национални допринос сваке земље чланице Конвенције да смањи емисију гасова који производе ефекат стаклене баште.

Бодонијева је навела и да је БиХ међу 169 земаља које су предале своје планове о томе, а које производе 91 одсто гасова који стварају ефекат стаклене баште.

Остале двије тачке су план рјешења и питање ко ће да плати економску транзицију.

Наводећи да ће годишње бити издвајано 100 милијарди евра да буде спроведена економска транзиција, Бодонијева наглашава да највише треба да плате они који су и изазвали климатске промјене.

Тагови: БиХ, Клима, Сребренка Голић