ГАЈИЋЕМО ЛИМУН УМЕСТО ПАСУЉА: Климатске промене од Србије праве север Африке

Клима у Србији за пола века биће као на северу Африке: температуре ће ићи и до узаврелих 50 степени, а кише и снега биће упола мање него данас.

Овако се укратко могу описати огромне климатске промене које ће се читав век одвијати на Балкану, укључујући и Србију као њихово жариште.

Климатске промене нарочито ће утицати на пољоприведу, а највећи удар претрпеће житарице попут кукуруза и пшенице, али и пасуљ, који спада у врло осетљиву културу. Више температуре, с друге стране, погодоваће неким другим врстама, па би у Србији могла да процвета производња цитруса – лимуна и поморанџи, али и банана и маслина.

– Србију до краја века чека континуиран пораст температуре. Од 2050. године прогнозира се да ће се количина падавина преполовити у односу на данашње. Шансе за појаву поплава и олуја биће знатно веће. Оно што се дешавало једном у 30 година, дешаваће се једном у пет година. Вероватно је, међутим, и да ће долазити до дугих периода суше – каже за “Блиц” доцент др Владимир Ђурђевић са Института за метеорологију Физичког факултета. Он је на недавно одржаној трибини у САНУ отворено представио нимало оптимистички климатски сценарио. Ма колико државне метеоролошке службе порицале да се клима вртоглаво мења, Ђурђевић истиче да цео регион увелико плаћа данак глобалном загревању.

– Србија већ сада поприма одлике медитеранске климе. Добили смо четврти летњи месец који у клими 20. века није ни постојао – додаје он. Стални пораст температуре, све дужи и јачи топлотни таласи, као и периоди суше, највише ће се одразити на пољопривредну производњу.

– Пољопривредна производња ће трпети значајне притиске. Истраживања показују да у случају да се не развије озбиљан систем наводњавања просечни годишњи губици у другој половини века могу бити и пар десетина процената. Шуме ће такође бити озбиљно угрожене у случају оваквог сценарија јер ће будући климатски услови бити значајно различити од оних који су потребни да бисмо одржали структуру шума какву имамо – поручује он.

Ризици би, ипак, могли бити смањени када би се постигао глобални договор о редукцији емисија гасова стаклене баште, што се може постићи пре свега смањењем употребе фосилних горива. Међутим, клима је у многим земљама и даље на зачељу државно битних питања, под условом да је тамо уопште и сврстана.

Србија је иначе на 73. месту на листи 192 државе потписнице Конвенције о борби против климатских промена, каже министарка пољопривреде Снежана Богосављевић Бошковић. Најбоље се котира Словенија, која је на 20. месту, а последња је Црна Гора на 84. месту. Македонија је пласирана на 64, а Хрватска на 46. месту.

Тагови: Климатске промене, Србија