Због недовољно развијене свести о изворима емисије загађујућих материја и последицама по здравље људи и животну средину, никаквих побољшања у последњој деценији није било у политици квалитета ваздуха у Србији. Напротив, дошло је до назадовања.
У другој половини октобра забележено је алармантно загађење ваздуха високим концентрацијама суспендованих честица ПМ 2.5 и ПМ 10 у градовима широм Србије. Тек након објављивања вести о индексу загађења ваздуха за Србију на сајту „Air Visual”, јавност је сазнала да се Београд нашао на првом месту на листи најзагађенијих градова на свету. Спекулисали су надлежни о потенцијалним изворима загађења: индустријско загађење, пожар на депонији у Винчи, емисија из термоелектрана, саобраћај. Није било ни говора о потенцијалном прекорачењу других загађујућих материја и то пре свега азот-диоксида и органских једињења, које су поред ПМ честица рангиране као главни узроци појаве акутних и хроничних обољења респираторног и кардиоваскуларног система, канцерогених болести и, на крају, повећане стопе смртности.
Доминантни извори емисија азот-диоксида су процеси сагоревања, и то пре свега из авионског и друмског саобраћаја (дизел-мотори и возила старијег датума производње) затим из термоелектрана на угаљ, индустријских постројења и нешто мање из индивидуалних ложишта. Национална и локалне мониторинг мреже у Србији не пружају потпуне и поуздане податке о загађењу ваздуха и то због малог броја аутоматских станица за мерење (укупно 33 за целу Србију), њихове упитне калибрације, лошег одабира репрезентативних локација.
Проблем загађења ваздуха је био присутан широм Европе. Због тога се приступило широкој употреби пасивних мерних станица за одређивање азот-диоксида и бензена у ваздуху. Те станице су саставни део националне мониторинг мреже у државама ЕУ али и пројеката тзв. грађанског мерења. Ова метода мерења је високо поуздана јер је акредитована у складу са међународним стандардима ЕУ (ЕН 13528 , ЕН 16339) и обавља се у две фазе – прикупљање азот-диоксида помоћу пасивних станица, а затим мерење у акредитованој лабораторији (ИСО/ИЕЦ 17025) Passam AG у Швајцарској. Мерне станице су лаке за руковање и постављање на било којој жељеној локацији и раде без електричног напајања. Помоћу међународног истраживачког пројекта за грађанско мерење који се финансира из буџета ЕУ, а њиме руководи немачка организација Deutsche Umwelthilfe у сарадњи са локалним струковним организацијама, спроводи се у неколико европских држава па и Србија. На пажљиво одабраним локацијама у неколико градова широм Србије поред главних саобраћајница и других потенцијалних извора загађења.
Пројектни резултати мерења током периода од јула до октобра показали су да је Савски венац најзагађенија општина Београда, где се просечна концентрација азот-диоксида кретала од 112 до 78.2 (μг/м3), а у Бранковој улици је забележен највећи пик од чак вртоглавих 131 (μг/м3) у октобру. Према Директиви ЕУ о квалитету ваздуха (2008/50/ЕК) гранична вредност на годишњем нивоу износи 40 μг/м3 . Следеће најзагађеније општине, Стари град са 81(μг /м3), Вождовац са 77 (μг /м3), Врачар и Земун деле четврто место са 71.5 (μг /м3), онда Чукарица са 62.6 (μг /м3), Нови Београд од 60 (μг /м3) итд. Што се тиче других градова, најзагађенији је улаз у Панчево са концентрацијом од 81 до 49 (μг /м3), следе Ниш са 69 (μг /м3), Лесковац са 63.5 (μг /м3), Ужице са 55 (μг /м3), Нови Сад са 50 (μг /м3), Ваљево са 49 (μг /м3), Суботица са 42 (μг /м3). Значајно је напоменути да се у истом периоду концентрација азот-диоксида у непосредној околини ТЕНТ-а код Обреновца кретала испод 20 (μг /м3).
Добијени просечни резултати вишемесечног мерења указују на знатно више концентрације него што су то показали резултати државне мониторинг мреже коју спроводи Агенција за заштиту животне средине (СЕПА). На пример, доступни подаци СЕПА су показали значајно ниже концентрације азот-диоксида у ваздуху за Београд за исти период. Примера ради, највећа забележена концентрација у Београду била је на Мостарској петљи, 44.92 (µ/м3).
Добијени резултати пројекта непобитно указују да је саобраћај главни узрок загађења ваздуха азот-диоксидом у Београду. На то упућују измерене веће концентрације током јесењег периода у односу на летњи период, када је возни парк градског саобраћаја био редукован за више од 30 одсто, али и значајно ниже вредности у споредним улицама.
Најаве надлежних министарстава да ће до измена прописа о забрани увоза коришћених моторних возила можда доћи тек 2021 године говоре да ће до тада и даље на снази бити популационе мере у циљу куповине социјалног мира, али науштрб квалитета ваздуха и здравља људи. Увођење међународних стандарда за побољшање мониторинг мреже и хитна измена прописа нема алтернативу, имајући у виду неумољиву статистику према којој 6.000 људи у Србији годишње умре од последица загађености ваздуха.
Ауторка Гордана Грујић
Извор Политика, 15. децембар 2019.
