ЕКСТРЕМНА ПРОМЕНА: Ево каква ће клима бити у Србији наредних 100 година

Србија ће се у наредних 100 година суочити са порастом годишње температуре и са екстремнијом климом него до сада, уколико се не смањи емисија штетних гасова у свету, оценили су стручњаци на трибини посвећеној климатским променама.

Стручњаци су на трибини „Климатске промене на Балкану“ упозорили и да ће поплаве и суше бити све чешће у нашој земљи уколико се повећање ефеката стаклене баште настави.

Доцент на Институту за метерологију Физичког факултета Универзитета у Београду Владимир Ђурђевић оценио је да Србију у будућности очекује екстремнија клима, као и повећање температуре до четири степена у наредних 100 година. Према његовим речима, поплаве и суше биће учесталије, али очекује да се падавине у другој половини 21. века смање за 50 одсто.

Он је истакао да је Србија једна од 192 земље које су ратификовале Конвенцију о климатским променама, али да она мора активно да се укључи у међународне договоре о смањењу емисије гасова стаклене баште.

„Уколико се глобална популација договори да планета мора да редукује емисију гасова стаклене баште и крене ка свету без фосилних горива, Србија треба да пружи свој допринос у том процесу. Како се будемо приближавали ЕУ, која има строге стандарде о тим питањима, тако ћемо бити ближи том циљу“, оценио је Ђурђевић.

Програмски директор Центра за унапређење животне средине Владан Шћекић сматра да су капацитети Србије за одбрану од последица климатских промена у 2015. години порасли у научном смислу док се, како је навео, у инфраструктурном погледу не ради довољно на примени превентивних мера.

Он је рекао и да очекује да држава направи стратегију Србије са акционим планом за климатске промене.

Према његовим речима, организације цивилног друштва заједно са државним институцијама треба да активно учествују у решавању климатских промена.

Коментаришућу Пети извештај Међународног панела о климатским променама, директор невладине организације Један степен Ђорђе Самарџија рекао је да је тај извештај показао да људи утичу на светску климу.

Како је рекао, атмосфера се загрева због чега је неопходно да се ради на ублажавању климатских промена како се глобална температура не би повећала за више до два степена Целзијуса после чега је повратак на стару климу немогућ.

„Свет мора да се врати уназад, јер неки региони немају капацитет на адаптацију ако климатске промене ескалирају“, подвукао је он.

Учесници трибине, коју је организовао Центар за промоцију науке, у сарадњи са Галеријом науке и технике САНУ и невладином организацијом Један степен, сагласили су се да је за одбрану од климатских промена неопходно да се смањи емисија метана и угљен диоксида, као и да је потребно да се нађу алтернативни извори енергије како бисмо постали друштво независно од коришћења фосилних горива.

Трибина представља завршни догађај у оквиру изложбе „Пети извештај“, која се траје до 22. јануара у Галерији науке и технике САНУ.

Тагови: Климатске промене, Поплаве