ЧАЧАК РЕКОРДЕР: За два сата избројали 2.670 муња!
Фото: З. Шапоњић
Чак 91.165 муња регистровано је за 24 часа на небу изнад Аустрије током снажног невремена које је недавно задесило ову земљу. У Србији, рекорд је 2.670 муња за два сата! Забележен је у Чачку 22. јула прошле године.
Некада су муње бројали људи. У нашој земљи тако је било све до средине шездесетих година минулог века. Данас их бележе савремене машине, али и оне су, најпрецизније тек уз помоћ човека.
– Замислите колико је тешко бројати муње, ако само стример односно предњи део једне муње у секунди „мрдне“ лево-десно и до 10.000 пута – каже професор Младен Ћурић из Института за метеорологију у Београду. – Најпре су их регистровали обучени људи такозвани бројачи муња. Они су радили као осматрачи у метеоролошким станицама и у службене дневнике записивали време и број муња.
Тих година, подаци о муњама које су људи-бројачи регистровали, прослеђивани су другим метеоролошким центрима у Југославији и Европи. А све прикупљене информације коришћене су, по речима професора, да се утврди кретање кумулонимбуса – брзорастућих облака одговорних не само за муње и громове него и за настанак јаких ветрова, снажних пљускова, града, торнада и пијавица.
– Муње данас броје савремени детектори који региструју свако електромагнетно зрачење, његов извор и карактер. Њима се, међутим, може догодити да региструју и пражњења која направе трамваји у контакту са жицом. Осим тога, ове машине „броје“ и муње унутар једног облака и оне између облака. Научници су зато развили софтвер који анализира податке више детектора и елиминише сва пражњења која нису муње „на путу“ до земље. Човек, за потребе метеорологије, данас више визуелно не броји муње, али је његов удео у том процесу остао незаменљив нарочито када је реч о побољшању техничких могућности савремених детектора метеоролошких пражњења – објашњава професор Ћурић.
У Србији данас, муње броје два савремена детектора. Постављени су на згради Републичког хидрометеоролошког завода у Београду и на Електронском факултету у Нишу.
– Један бројач муња „покрива“ заиста велику површину. Изброји све муње у полупречнику од 250 до 300 километара од места где је постављен. Боље је ако их је више, али за територију наше земље довољна су и ова два будући да је Србија део европских мрежа за бројање муња – каже професор Ћурић.
Уз осмех, он прича и да се неком може учинити да је бројање муња залудан посао. Одмах их, међутим, демантује наглашавајући да је потреба за бројањем муња огромна.
– Учесталост муња много говори о кумулонибусним облацима, који доносе невреме и обично узрокују материјална разарања. Бројањем муња, знаћемо и где се гомилају и колико су удаљени, па се на време може спречити већина последица које доносе. Потребу за савременим бројачима муња, у нашој земљи, први су препознали надлежни из електропривреде, јер је за њих врло важно да нека постројења и далеководне мреже припреме за наилазак кумулонимбуса и муња – појашњава професор Млађен Ћурић.
УДАЉЕНОСТ ОД МУЊЕ
ОД тренутка када видите муњу, бројте док не чујете грмљавину, а потом тај број помножите са 340 и добићете тачну раздаљину од места где је ударио гром – прецизира професор Ћурић. – Да се заштитите, уколико сте на отвореном, довољно је да чучнете да не бисте били највиша тачка. Осим тога, склоните се од дрвећа и обавезно искључите мобилне телефоне јер су извор јонизујућег зрачења и „мамац“ за муње.
