АЗИЛ ЗА КОЊЕ: Уместо у кланицу, окружени љубављу

У Лапову код Крагујевца јуче је отворено јединствено уточиште за коње, прво те врсте у Србији и на Балкану.

У азилу „Старо брдо“ спас је нашло 16 коња. Жељко Иличић, координатор, каже да је то „заједнички пројекат наше групе љубитеља коња и заштитара животиња и енглеске организације Сербинас форготтен схапес“.

– До сада смо купили коње који су били занемарени или су били жртве злостављања. Спасли смо коње који су били спремни за кланицу. Циљ је да подигнемо свест људи да коње треба неговати, да то нису кобасице које ходају. Ови коњи ће бити удомљени ако неко од љубитеља хоће да их прихвати. У супротном ће свој крај дочекати у азилу. Капацитет је до 100 грла, сада су смештени на отвореном, а до зиме ће бити изграђене и штале – каже Жељко Иличић.

Лапово и место где се налази азил јуче је било пуно посетилаца из Србије и иностранства. Животињама које су започеле нови живот дате су лубенице, крушке, јабуке, шаргарепе. Ово су за њих, кажу познаваоци, “слаткиши“. Био је то дан племенитости и среће за све људе који воле животиње и за родитеље који су ту довели децу и коње који су избегли несретну судбину.

Јована Иваштанин је из организације „Српске заборављене шапе“. Она живи у Лондону, има обданиште за псе и мачке које чува док су им власници на послу. Рођена је у Београду.

– Помажемо псима и мачкама, али смо видели и коње који иду на клање. Ми смо организација из Енглеске и зато смо сакупили новац и да се за коње отвори азил. Овде има шест коња који су купљени из ергеле Карађорђево. Два пастува и четири кобиле. Били су предвиђени за кланицу и продавани су на лицитацији на килограм. Један пастув од њих је Глисер, стар 18 година, који је чистокрвни енглески галопер, победник галопске трке Југословенског дербија 2000. године. Други је Арап и он је Нонијус, то је ретка раса коња. Има 19 година. И он је био спреман за клање. Међу њима је и кобила Драва, расе Липицанер. Она је чистокрвна кобила, њен отац је један од шест Липицанера пастува који су на планети остали живи након Другог светског рата. Она је потекла од те лозе, а данас има само 3.000 липицанера на целом свету. Она има 25 година и најстарија је у азилу – прича Јована, која је живот посветила заштити животиња.

Тагови: Азил, Балкан, Коњи, Крагујевац