АКАДЕМИК ВИДОЈКО ЈОВИЋ: Од Мокре Горе не би остало ништа да је 2005. отворен рудник никла, прича још није завршена

Од Мокре Горе данас не би остало ништа да је прије десетак година дозвољено ископавање и експлоатација никла, рекао је Срни члан Српске академије наука и уметности САНУ академик Видојко Јовић.

Академик Јовић, који је 2005. године допринио да Влада Србије повуче сагласност дату британској компанији „Јуропијен никл“ за истраживање руде никла на Мокрој Гори, истиче, међутим, да та „прича изгледа није завршена“ иако се САНУ врло јасно изјаснила о могућим штетним посљедицама.

„Има још покушаја. Сада се истражује, то сам недавно чуо, на Мокрој Гори, али под другим називом. Као не истражује се никл, него се истражује гвожђе. Мислим да је то исто прича и за Вардиште у Републици Српској „, рекао је Јовић.

Он истиче да би експлоатација никла у Србији оставила дугорочне посљедице не само по животну средину и здравље становништва, него је и недовољно исплатив подухват.

„Руда никла у Србији и Републици Српској је врло сиромашна никлом, она има око један одсто никла, а 99 одсто је јаловина. Значи, због киле меса не треба клати бика“, указао је Јовић.

Како је објаснио, технолошки поступак прераде ове руде је заснован на сумпорној киселини, „која је велика пошаст за животну средину“.

„Значи имали бисте једну велику количину јаловине, односно отпада третираног сумпорном киселином. У контакту са атмосферским падавинама, то би одлазило у подземне и површинске воде, утицало на биљке и људско здравље“, упозорио је је Јовић.

Он је навео да ће никл бити увијек актуелан на свјетском тржишту, јер постоји велика потреба за тим елементом, а резерве су све мање и мање.

„То је опасност и не треба се полакомити. То је ствар коју не вреди сада дирати, направићемо велику штету, а нећемо имати велику корист, јер је рудна рента у Србији само три одсто. Питање је колико ће локална самоуправа да добије од тога“, рекао је Јовић.

Академик Јовићо је цијенио да рудна налазишта не би требало распродавати „будзашто“ и да треба сачекати будућност у којој ће нове генерације наћи начин на који би се из руде никла, могли експлоатисати гвожђе, манган и други елементи.

Он је навео да су налазишта никла у Србији на Мокрој Гори, у Липовцу код Тополе и подручју између Руђинаца и Велућа, иако га у мањим количинама има и на другим мјестима, а у Републици Српској око Вардишта и Вишеграда.

Тагови: Видојко Јовић, Мокра Гора, САНУ