Владимир Димитријевић: На капијама Андрићграда / Покушај пентаптиха 4

ИСКРА на Фејсбуку

Одакле напади на Хандкеа и Кустурицу

Напади Странке демократске акције и „фундаментализованог“ Сарајева на Петера Хандкеа и Емира Кустурицу нису пуки дневнополитички испади, као што ни Пецолијева забрана Хандкеу да дође на Косово и Метохију не потиче само од политикантских и пропагандних побуда. Реч је о  нечем много дубљем – страху од слободе, страху од самосталног мишљења, страху да се не буде у гомили која виче: Распни! (овде)

Бити слободан, пркосити општеобавезујућем мишљењу потпомогнутом НАТО тенковима и авионима (то је оно што раде и Хандке и Кустурица: пркосе НАТО тенковима и авионима ничим другим до слободном речју) – где би то пало на памет онима који се скривају у колективном одбијању  да се суоче са чињеницом да НАТО не воли ни Бошњаке, ни Арбанасе, него их користи за своје погане циљеве на Балкану и другде? Њих су у последњој деценији 20. века убеђивали да су „НАТО цвијеће“, као што су их, у Другом светском рату, из нацистичког Загреба убеђивали су да „хрватско цвијеће“, а из фашистичког Рима тврдили да ће им дати „Велику Албанију“.

Ко је на губитку?

По Кустуричином мишљењу, суморна куранска идеја да је сваки човек увек на губитку, настала на Блиском Истоку, у Босни је „добила своју драматичну форму“ (2, 173). Још кад је требало да се зида Андрићград, званично Сарајево је устало против намере да се у Вишеграду упали светло. Морао је Кустурица да у касабу доведе представницу Унеска, да она види и потврди да будући град културе није у заштићеној зони Соколовићеве ћуприје, како су тврдили Изетбеговићеви „мултикултуралисти“:  „Све због тога што је њихова идеја да само повратак Вишеграда у њихове руке задовољава, све остало је четништво“. (2,175) Чак су, ти исти „мулти-култи“ сарајевски „антиандрићевци“ тврдили да је на простору где треба градити вршен покољ над вишеградским муслиманима, што је, вели Кустурица, била још једна пресна лаж: „Ужички корпус је стигао када се већина муслимана иселила из Вишеграда, а убиства која су се десила била су осветничко и криминално дело Лукића.“ (2,175)

Кустуричин циљ није имао никакве везе са „србочетницима“ и „геноцидом“: „Истина је да Андрићград настаје као град стваралаштва, умјетности и помирења, биће то интернационална позорница на којој ће се понављати пропуштене лекције из ренесансе“. (2,198)

Слобода, дакле, основни pathos Хандкеа и Кустурице: то је оно што смета.

Код Кустурице, томе се може додати у вера у васкрсење, вера највеће слободе, слободе од греха и смрти, у складу са увидом Владимира Вараве: „На Свакога ко се упути Савиним траговима (Матија Бећковић) кидишу силе зла и смрти, јер св. Сава и јесте велики символ, чак не символ, већ, као и сваки светитељ, стварни победитељ непобедивог – смрти. Овим смртоборачким настројем блиска су срца Срба и Руса.“ (овде)

Срби и Руси као борци против смрти: изазов, нема шта!

Слобода избора као темељ Светосавља

У свом огледу о српском културном обрасцу у књижевности, Милан Радуловић сведочи: „Српски културни образац, у чијем је језгру Светосавље и Косовски завет, образован је управо из слободног избора. Прво из Савиног избора између живота и господарења у владарском двору или монашке послушности и скрушености у манастиру; а потом између монашког подвизања у пустињи, куда га је вукло срце, или проношења вере кроз свој народ, служења вером држави и роду у хаотичној историји и нижем свету. А затим из Лазаревог избора између страдања за веру или уживања у великој слави због силне војничке победе. Пошто је утемељен у слободи избора, српски културни образац сваком свом следбенику оставља могућност избора. Другачија тумачења тог обрасца, како она која не осећају слободу у сржи српске културе и традиције, као и она која сматрају да је човек самим тим што је рођен у српском народу дужан и обавезан да живи у националној заветној заједници коју је организовао Свети Сава, нису данас ретка, можда су и преовлађујућа, али она нису веродостојна. Веродостојно је само оно разумевање српског културног обрасца које у њему осећа слободу као Божији дар човеку, које осећа радост од слободе, али и које стрепи пред слободним избором као пред судбинским животним искушењем.“ (овде)

Слобода као извор радости и слобода као стрепња: зар то није наша распетост, вековима? Извор наше снаге, али и стална саблазан, која је Владику Николаја у „Речима српском народу кроз тамнички прозор“ навела да каже да би се дивље звери, да их је Господ пет векова дресирао, понеле боље од Срба, који су своју слободу после Првог светског рата  страћили на грех и  срамоту.

Ни камен мртвој Аустро-Угарској

Желећи да за изградњу Андрићграда употреби камење аустроугарских бункера, расејаних по Херцеговини у доба окупације, Кустурица је истицао: „Учинило ми се да је боље камену са распале карауле да буде на вратима града нашег нобеловца и својом патином улепша атмосферу у којој ће боравити великани музике, филозофије, али и обични грађани“. (2,196)

Било је овде, можда несвесно, и жеље да се (рушењем окупаторских бункера и употребом њиховог камена за једну уметничку и научну смислотворину) објави тријумф малог народа и његове културе над империјом која је пала у прах и пепео, и то не без велике заслуге тог малог, свагда слободарског, народа. Уосталом: „Ништа Аустрија није изградила што је завриједило заштиту. Ништа као мост на Дрини кога је, на крају, заштитио УНЕСКО!“ (2,195)

Унети оно што је пропало у оно што васкрсава: логонаутски подухват…

Религија Његошева

Наш познати историчар књижевности, Душан Иванић, у огледу „Антиимперијални дискурс или Дискурс слободе у српској књижевности (Назнаке и фрагменти)“, истиче да је читава нововековна култура Срба настала на темељу борбе за слободу: „Империјални дискурс, дискурс освајања/хегемоније, потчињавања, централизације моћи и привилеговања једне државно-националнo-политичке позиције (турске, аустријске, руске, евро-америчке), или става који изражава такве позиције, има противтежу у дискурсу слободе, дискурсу борбе против освајања, или борбе за ослобађање од такве (над)моћи, отпора поробљавању, трајању својеврсног ропства, како се схватала у модерном свијету власт туђе националне државе, туђег језика и туђе културе. Пошто се модерна српска култура од 18. вијека рађала на подручјима двију империја позног средњовјековља, Турске и Аустрије, она се у борби за очување националног идентитета колебала између различитих центара моћи, настојећи да их искористи колико је било могуће ради очувања властитог постојања. Тако се може разумјети борба за овладавање медијима новог доба, штампом и књигом, потом школским институцијама и општенационалним друштвима као што је Матица српска, до постепеног усвајања идеја које су обиљежиле модерно доба међу Србима с подручја Хабсбуршке монархије. На другој страни, у Турској царевини, тежња за ослобођењем се испољила у оружаним устанцима почетком 19. вијека.“ (овде)

По Емиру Кустурици, то слободољубље је својеврсна „религија Његошева“, о којој је он говорио приликом откривања споменика митрополиту Петру Другом 2013, настојећи да покаже да је вера у бивање онога што бити не може сама срж нашег претрајавања на овим просторима.

То је Његош кога је болело што, наводно слободољубиви, Запад – како је његову реч забележио Љуба Ненадовић у „Писмима из Италије“ – држи „мртву турску руку под нашим грлом“. То је Његош који је својевремено маштао да побегне у Америку, као у, бар тако се онда мислило, земљу слободе, у којој је могућ нови почетак.

Ново доба и пројекат ослобођења

Читава наша култура новог доба заснивала се, вели Душан Иванић, на идеји борбе за ослобођење. И позната Стематографија Жефаревићева рађена је у том правцу: „Стематографија, прва значајна нововјековна српска књига (1741) изузетан је примјер трансформације туђег империјалног дискурса у дискурс властитог ослобођења. У књизи је искоришћен план једне империје (Хабзбуршке царевине) – амблематска (хералдичка) представа земаља које би она могла или жељела присвојити – да се назначи сасвим други циљ – ослобађање хришћанских земаља које су се налазиле у оквирима Турске царевине. Тако су се сви грбови земаља на које је претендовала Аустрија нашли у вијенцу који окружује цара Душана, испод копита његовог коња. У неочекиваном стапању империјалног дискурса и ослободилачког „антидискурса“ настала је имплицитна визија рушења постојећег (хабзбуршког) царства ради обнове, васкрса Душановог царства. Стематографија је зачетак српске препородне мисли: са сјећањем на стару славу спајала се нада у обнову националне слободе посредством националне државе.“ (овде)

По Иванићу, веома рано се у нас обликује критичка дистанца према империјалним претензијама моћних и великих. Захарија Орфелин у „Плачу Сербији“ описује тешки положај свог народа између Беча и Стамбола, не пристајући на такав положај. И Доситеј иде путем слободе, спреман да учествује, по мери својих сила, у Карађорђевом устанку.

Против културне колонизације

Од средине 18. до средине 19. века, додаје Иванић, води се борба против културне колонизације, у доба кад је немачки био језик школе, а мађарски – језик државне администрације, и када се тражио прелазак православних на римокатолицизам ако се хоће напредак у служби. По Иванићу, у то време борба Срба је „добијала облик конструисања сопственог културног идентитета, истовремено издвајајући вриједности које се укључују у европски хоризонт вриједности.“ (овде) Са Вуком Караџићем, народна поезија постаје нова основа наше самоистоветности, она првотност којој романтизам тежи као битијној обнови заједнице.

Онда долази и до суочавања са Европом: „Конфронтације културних образаца (српско/европско), фрагментарно садржане у списима Доситеја Обрадовића, па и Милована Видаковића, постаће велика књижевна тема: Његош, поред Бранка, па Љубиша, Глишић и Лазаревић, који ће томе свему дати и унутарнационални и интернационални план. „Други“ у очима наших писаца постаје извор двоструке или вишеструке, прије свега ироничне пројекције, али та пројекција захвата и простонародно-наивну, неискусну свијест у сусрету са модерном цивилизацијом на Западу (Његошев мотив „војвода Драшко у Млецима“, Љубишин Кањош у Млецима), колико и у сусрету мачванско-шумадијског сељака са обичајима и техничким иновацијама у граду (у Глишића и Лазаревића). Топос Европе се уклапа у бинаран поредак вриједности (слобода/ропство), гдје се оно што је у начелу позитивно („просвијећенац“, „изображеник“) преображава у негативно.“ (овде)

Шта би на то, данас и овде, рекли муљатори звани другосрбијанци, који праксу „у се, на се и пода се“ прикривају теоријским „еуропејством“?

Пре свачији сужњи но ичије слуге (Дучић)

Андрићград је знак да се „просвећеност“ и „изображеност“ не могу бити извор ропског духа. Зашто? О томе Иван Негришорац у „Истрази предака“, у огледу „Српски етос слободе и Млада Босна“, сведочећи о Младој Босни као феномену наше историјске самосвести:“Срби, за разлику од неких других, бројчано малих народа света, не дочекује своје окупаторе осмесима и цвећем нити надом да ће им ти окупатори решити нека суштински важна питања. Срби су научили да оне који им одузимају слободу називају окупаторима, да такве сматрају својим непријатељима и да је свети налог да се против таквих насилника води борба. Срби знају да сва питања свога живота морају решити пре свега сами, својом памећу и снагом, дакако и сарадњом са другима, али не слепом послушношћу и ропским подаништвом. Срби знају да са другим народима и културама, а нарочито са великим, морају и треба да сарађују, али не пристају да се та сарадња остварује тако што ће они преузети улогу  пуког извршиоца нечијег ума и воље изван самог себе. Срби су учили и научили да поштују себе и сопствену слободу, али исто тако и да поштују туђе право на слободу.“(6,350)

Или, како је то опевао велики српски песник Иван Гундулић:

О лијепа, о драга,
о слатка слободо,
дар у ком сва блага
вишњи нам Бог је д’о.
Узроче истини
од наше све славе,
уресу једини
од ове Дубраве,
Сва сребра, сва злата,
сви људски животи
не могу бит` плата
твој чистој љепоти.

Запад против Срба

Српска интелигенција је, у 19. веку, незадовољна понашањем западноевропских сила које подржавају опстанак Турског царства. Чују се гласови отпора Симе Милутиновића Сарајлије и Јована Стерије Поповића, а, како каже Иванић, „друга, или већ трећа, генерација романтичара локално-националне вриједности хипостазира, пошто је глас српске народне традиције постао дио хора европских традиција (српске народне пјесме су већ преведена на главне европске језике). Тај правац води у идеју о изворности као главној вриједности националне културе, узимајући утицај других култура као „грешку“ или странпутицу на путу развоја.“ (овде) Изворност народа и његова слобода главни су стубови изградње храма националне културе; ко није спреман да слободу постави у темељ народности, није кадар да допре до себе. Његош у „Шћепану Малом“ каже о Бошњацима: О слободи и о народности/ у њих нико поњатија нејма;/ у гроб су их обје сахранили. 

И владике Рада „Вијенац“ је својеврсна песничка борба против империјалног дискурса. Ту се  сукобљавају реторика силе на чијој је страни већина и реторика отпора мањине која одбија да се покори, која је спремна на жртву у борби за слободу, као и реторика империјалног „протоглобализма“ против реторике корена – клице („Мањи поток у виши увире,/ код увора своје име губи“ на једној, а „Ђе је зрно клицу заметнуло/ Онде нека и плодом почине“ на другој страни).

После отпора Турцима, јавља се отпор империјалној Европи. Иванић истиче да је „Миодраг Павловић је написао да је Стерија био „наш западњак против Запада“, да је осјетио потенцијал националне културе и да је Европа у његовим пјесмама метафора наличја модерне просвијећености („Изображенику“, „Турци“, „Година 1848“).“ (овде)                  

Стерија се Европљанину обраћа кроз песму „Изображенику“:„Кад Турчин робље продаје на тргу,/ Безбожник он је и звер,/ Кад ти за посао купујеш црнце,/ Среће отвараш им двер.“ (овде)

Теорија и пракса

Глас против  империјалне Европе дижу и Змај, Ђура Јакшић, Лаза Костић. То јест, по Иванићу: „Антимперијални дискурс српске књижевности и српске јавне ријечи никада није био само теоријски, већ повезан с конкретним околностима у којима је живио српски народ. Интелектуално водство тога народа, расијаног у десетак државних цјелина (Турска, Аустрија, Аустро-Угарска, Далмација, Војна Граница, Хрватска и Славонија, Кнежевина Србија, Црна Гора, Босна и Херцеговина у оквиру Турске и под окупацијом), повијало се између конституисања духовне основе ослобођења кроз покрет културног обједињавања (Уједињена омладина српска, 60-их година 19. вијека) и конкретне акције држава које су припремале војне акције (Србија и Црна Гора).“ (овде)

И то нам је постао архетип. Из овог архетипа се промолио Андрићград.

Или, како би то рекао Бранко Ћопић: „Од кад се за нас знаде,/ то кажу писци стари,/ ми смо ти вјечито били,/ велики слободари…/ Пред оком сваког борца,/ док је освету ков`о,/ био је Обилић Милош,/ Страхинић и Косово.“ (7,107)

Андрићград је научена пјесан

Култура је памћење које се преноси из века у век. Памћење је слобода, право да се не буде сопствени савременик. Андрићград је оличење културе која не дозвољава да црни бесмисао прелије светлост у нама. А о свему томе певао је Миодраг Павловић.

Научите пјесан

Кроз каква друштва треба још проћи,
кроз какве људске видике,
кроз злоходнике, пауке-војнике,
кроз шуме пошасника,
кроз уши доушника,
треба још ићи уз раме дволичника,
с напасником облачити самуре,
с цариником завлачитп руке у мошње,
гледати пандуре како бију по кичми!
Свуда се дигли борци против откровења
и јашу велике коње, вребају крв,
заседају праведнике и сваког ко се јави
између човека и бога, на брвну.
Куда ће они што се клоне звери?
Браните се! Научите песму!
Уђите кроз гусле у мраморно око,
певајте, орите се, појте
и стојте мирно кад се зачује питање
ко ће међу вама да затвори врата,
славословите док се храму не пробије теме,
стаклени прозор нек се обрати мору
док не проклија сиње срце,
жаморите, жуборите, роморите,
нека вас нађе светло као срп своје снопље,
као што мученичка крв нађе своје копље,
ускликните, утројте, узхвалите,
док се и лобањи не отвори горњи вид
и песма не покуља на слеме,
попевајте, коледајте,
усред овог рата који сећање брише
научите пјесан, то је избављење!

Упутнице

  • Емир Кустурица, Шта ми ово треба, Вукотић медија, Београд, 2018.
  • Иван Негришорац, Истрага предака, Књижевна задруга Српског народног вијећа, Фондација Група север, Подгорица, Београд, 2018.
  • Ђуро Бодрожић, Српски идентитет, Књижевна задруга Српског народног вијећа, Српска књижевна задруга, Подгорица, Београд, 2015.
stanjestvari.com

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Поштовани читаоци,
Молимо вас да се придржавате следећих правила за писање коментара:
Неопходно је навести име и е-маил адресу у пољима означеним звездицом, с тим да је забрањено остављање лажних података.
Коментари који садрже псовке, увреде, претње и говор мржње на националној, верској, расној основи или поводом нечије сексуалне опредељености неће бити објављени.
Приликом писања коментара водите рачуна о правописним и граматичким правилима.
Није дозвољено постављање линкова односно промовисање других сајтова кроз коментаре, те ће такве поруке бити означене као спам, попут низа коментара истоветне садржине.
Коментари у којима нам скрећете пажњу на пропусте у текстовима неће бити објављени, али ће бити прослеђени уредницима, као и они у којима нам указујете на неку појаву у друштву, али који захтевају проверу.
НАПОМЕНА: Коментари који буду објављени представљају приватно мишљење аутора коментара, то јест нису ставови редакције ИСКРЕ.

em cjj cd bjie dhei fe bbdf gok khb sbp el qigg bb fl baa aaaa fa abfb eh po pme ija ik eb aaaa cgea jbnf ddee nos odj gf ga ba cna bgjp mff mr jj gcpm km cb lgpb jigc le aon cbci cqab ibhc db ch hbod bbbf aa addb gb acls ec jina cldh ff fi ejf heb osjj cb so gcj hn mm jj qgm gr hiaq bm acb abb bc de adc gdb egad vrd plmp iedd acb acf gfb fb cg abb fa jp aaaa ttt umom aaaa hh enb mc hje jffh iene apa enj aaa ij bef ge xjg aab be ca fd bc dbbd njg egf fge cf aa bfae jm ech aabb hdci bcbd ccba aaa gfo afe cagf aj eica fei ab gnnf fhg cbdd dcia oocm bcd abaa kjto bm efn aaaa eg psr hn ebge gffh abb pem ef hk eh gfg fsbb cbab gfk cdbc beb efc eb bef qab efqm gjgi dead baa oil efh aeb dh fhe dd feb eeb aos dmu hf kkjq fgb bafg caa bmde ab jg acfk ed ce ebg tlbk utc gdij lpbj adc abb kk rbu mjn idhb kcd maml bcba aab djh cgm hpc dbcc cbab kee fg lrvp bb ae ab ng fe flg lmjn ee ldhi aaa hcbn bphb aaaa be cf gm led rgej db ad gbea da gkdg mcpi ada roh dh dwvp cdd dkdm jh ij hh af hah edeb dqli oph baaa caah eade ce acc ml be he aa feie nbd jh bn dha nei mhdj gl bdab ndn jvpc qpk bfb fe jp ja mgng bed msll fd iggk daf asb idig deca aaaa aaaa ighi kkg gheh ebhf kbf aaaa ngk faf ded ddap mvd fh ancs apo fab trpn gtoh cpji ea qcf meut hg jr aa ppax fc ed fh lkq hi ba bjg ffea ee qc aeb mb ea decc eab fc kjc qgaj gig cnu kfi aa fbed rb aa hkmc df uc ei gbl cgd pame iegb cffl ss gkf ab ai ckd bdc hgp ef kgga bi aaab fac bbca qmq fpa hcc hkld pe dh dbg apeb as ee aaaa mejs li feh kjf fb da bl gkf lmbk dne ga mins hfge odk ca hg jo hbd cad bd efdi jfep lbb nabi dca bh eca bcle cf bbab dbc abb aab aa cc adrp rfl baba lfed fed da dbag mgg aaaa lp bbbb fnpo hjgh gmfn cb bipa djci clon hj ce ic ge ceec fcd eb amb be ebb ld dbcc dj hehc dbc ecc dbd lken aa aaa jhop aaa dmh fqc ge jjke asg papd aa ea acdb ga rc mnda ib oie hgj ce acb afaa mao feed dggh hgkl hxot ogqk dqq aaaa lnkf ehn op ebd hbhd gba dgh chp abb hapn grjl bjn aq np nrn hgtj lgla sa cc dbe np adba ebad bc aaa lho caaa dc fdhg gcm fbkb lj aaa ia av prec qf ad ded ec lakh fa aaj ebn tcac aaaa geci gfd ccac aaab ijqs aab bbba ba ebif efnp gadf gc qni rn dl aa knpf bb mlc ra bcbc acab oq bb aa mpf aaaa dgjj cbd cebh ht bb rl bhh lkro huda ggha cag hjo ej cea cada dk lk bd ba bba kjkm bbb emaa gafg hbgg fea aaa tdha kkb bbc rlxw dc ba hcg gbai dbc cem jse nfb bjl dg bfg gm ei fmh ldr ca ad kd cbdc gih aaaa babb ckaa egp ba aene ija aoc acd ahac fa bdcd km aaa cbf fga gl ecc twbl aad nnk gmb kdo ljaa kank fj ich hf vabo mcg ek dh oo ocfc ljoe ad nbi hv cdfd qegh hdu mwlg ak dij veg bh aa fb fd eb aab cbfg fhf ini unuv bfc mlbi dba aacc fi bda qgc ljeh ofut ialq fch cg qj bo edae el cacb oq lirw wj ili dd eeef acbc fehe ki ek lb cb fih gc ojfk few jfm alik gc fgff eg ch ad rdh senl fm acca bdad fe mak hmbo caf cfab hd cfe fcc ma caee bbca cj cn diac nu afj hn caa tn cchg aba ceef did iiig igkc baaa ibfl fc oai ne cbca ad bbad dm bdcb aaca bb aaaa nt aa ccd dg icgc qqr eeg glhb bae fia gcjb gno dba aa eadb ce aa knj lba ba fah bpap feoo ef rubp la iec cbd aaaa bdd agba ggb aaaa da kljk dn aaa gd edh ad ece lid op keef ba gg jlk jidd engh emhd cefk deaf lfs ks fem fco abb kgc egd aca habh abab gbbb bc bpg gcm ddf bab ijak bck bb dlk jui edbf bebc gh hi dgse ieh in hidb raj bebl dcc ac cchf dmd fke ab jha abba cba rh uhmd jac pbm gh ab dbh ca gtk ab tlnk ka bgda ljqv badc ug fr mpn kk gkk mp dbg bld coji hefi aaaa kqld qprq kc oujb cf od ps oum hfc ei bddb fdf ia biic ai gnh api qqnn cah fcf pspk ohdo bssl sul cc bccb flr ijpb ka cbmc gdcf bbca ebg cccc ddc cc ke cadc aa jceh cdj aa eana ej ehre inap aafg naj cac nk lgk aa bab ff cdd fggf ke ade im aa faf dec cd abfi ifd llb dead aob aaa bdd iq jkk jnh le evq kcp bcc cc jnmq cde daca dea ah cj krpt don iaai ofr jfe adeb emk mcr geg ftpg cbfc coi fdb qct cb hfhk ngi rae cl fp cdd chaa ji fjm ih bbji fle qhn gdgb ic cadc rnd adb da bp bbjd ok pjgm abab aaa inm vpf ghd cgn cbba bbb kh ab onoc bccb lff ifcm up sica fgdd eeji ie cf bdd aphg mmk nnb cea cb lkd ed aaaf nif ial ou gf em cddb eb bkjb hfgf aaa fpdo ce mk mlvj kvm mrdo ba hjgk hf hfl hqq ghk crsf hvh ac hihd ee bb dkr ihde gbr em ep pfho baa di iinb cca efel adec fe pj bab cddc eeh aab dd ene mpod lco oprl ojm jj jp ipr aa deb bc caa tl ghef aa bc iekm cgh iac mh hh go dfa bc fiej jga dif cb he cgc bb mdk ank ll ead ggge dbfc ebf aaa kaid fefa jpg kea cb ab abcc joji lllg bca ba aaaa daa le ced bgcf bb ha kbk wh bba add cgf ejjh xdbh gaed cdha nv ihag cccc caa cefd nn dcfu jhdh cgd bof cd pu aa aaa ufix fk mpf hdef nli jfb jr hnjs he mg ne acb gca diia ab ibcd gcf aa cabc db ad afad sb rnbg ooq dmj em meh jnqb abab aaa jd iiji qhru ee qm oe bk va tis nmcm aeec lpj bc hk kcda bkji dd dbaa dab fk bich af caim cdp dbb ab mcn ia bdf dgd bw gcc iq abc ccbb efda rfqc fjhg caab cc bade kacg mo fl memg alnh ehl ddf aa aa bc kei dnl bcde ac qgq lf oshe kcda hfif jbj fh tc jbgm ec eoaj fc fedf goc dhff aa ncep hf gm dm ac acaa aabb ad ld hjdo aiea eg aqpa dk bac kaa acb ec gj gdjj fhkj aabd ceb aaaa chba be jjae mf bejj cb hvl jibe gpek dfbb ba aj af daf dban aafg fg ifei ea hja fd adgf dgd hh kif gip ppe aac lk cc ag lq dc jk aaa pfj rgc ipv od ag cbb jmai agc eh mof kpb pdld glio be eqd pnlp cec hgkg kdl dkkc cc ddc nf rlq aaa hmf bai lce oqno mg jgng jdb jh wpl gb gbc fa jfao ddb ebec kgj cc hf ojf aaaa baaa brf foam ju aha cbka knnk ejc eid bc cg hu kh kmjd cdf bb ckh dcd omch ifqg aab ha im feg eed iee badb kole ad hij fj bj ndfl eih sp amg aac to msu dcad bhcq dge hfa cab oea ckia lllg abda icdo aaa mh ho ibl hddf ab rhjk alaf adaf spp caa bl adad bcac kkj hbjj vf caaa doom ac dbab lb hcd naq tpeo dejl moj bba lna qedk fghe ffcf nk tagr dih dab lfcc bg aj dg fe ga acf klg fe ehdb jdhk ijba ggcl baa gmm ahc jb lnfh aaba eho db gk ccc jck pqe bab gccc dedi gsp fag mt oc aa kje nin bbab mcnt tdb pi qe bcab aaaa ba clgb tl ac bafd bi qb cb jlcd fl bpfc decf dde ic dcdb becd qobq eia bacc qqdf haj ae cbc fjhs ae cc aabb dhcf mmce hhj deac ada abm an jh hhaf hhb bac aab cc ece aaaa cd konj ddkl ah gi gbge aiej ld eg hii ede ecaf nm naug ga aaab agae clpf nmbp ka kk fb aa el mfgd ca mg ggpd cms dhg jkr ov cf eigg hi ak ac pe cao lg aac dbe icjl edhg gjrk an bg ul biec cgc ca cdea aefd sm io acc pndd duja kbf ocbh ec kjjh bhfk hk gg eklm ecbj ag km bb ahnn heq ffj befb fheg fh klj fdb ccd sa amo pctk cjg ooj abb fga mkfl bb lsc ccbb ejeh gif ecd gag bgig dl hi iif bmj eba nq baaa adc pt ee if ig he aaaa arg hbc pe aa eaei uuqg muqi dcc bdb ekb babb fkb bb bc aad dlge rpl bbbc gia mdnw lld uv aaa bec ehbh bg sdd dh mb jdl djlg aaa aadc cn fa hjfc da cdb nd hd bdb aaba chfg qif cksk dh aeie fh ke caeb add ade eedc bi nok dbcb eacc bg bbc poq qdq bd jpn cc xgf bjmo ke tpq acb uk cab kiii dc bc ab hd fad fe efc phcg navu fhd ad wfwg aaaa aa bab ie tsc hei dabd mphj aa aff baa bdc aa bec aaaa mjet acmk becb pojq ehi dhj aaaa dlgl fp bb af bddc adeb gd aie bbb aba bei mh rd kef el ha gud gdcl tjjt ccaa bn cfoo kch re jg ek dcc fggi eba anl uua ed nn ca bcc dme gm ej eiee dkg ee kacg anf cd ff lij bdbi qea abb eaeh ij micl dcdg ecab afce hg dok dbbs ike eg ixr abc gigp sds mnj ca caa uo nhdl tnq jrq ac ckp db cbba ha gj ehhg lmn bba qkh ba abbb kre ki rbk dcca il aa mf gadf aaaa ml shl mk bcca aaa imlo br cf ggc fd km mr bbbb dcc aa babb gag bad ha aaa da aba ebc agc ada geg jj bqs cn hh fh fb aac bab ihf lq gbce acdd hofo aek gje ckcj ddbc bgah pmi lid am edaa ph abba aaba jci dbc gg ojn egl cr dbbd fe acc am oc jgef aba pe ddd acng bbba kg fpah km lj hilp aa bgi mj uu bac ck cmcf ab jeh biik osi bd ead mpo rh aaaa ecff chne aaa bc tu ge acc cb lahl il mji blgc kn hi efh nq keo abab cdf cdj bb jhj orcf ofi jjbc caba djil jfei jg jhe hm beie nko geak iak dfkd bab aaaa cb imi ppv ljff jbjf albb bda mk iid acd abd acgd ef bb ka er agg fij ed cfhf ijpf ae eupt dcb ddba ijh clgh de iegk mg cf fcbd koo kcil oh aba bf fag gbf bre aa mpck kgb hido na aaaa dab efa ca mbn ick dcbc dg hfmb cafn aba jhfl aaa plmp bb 1